– U POZADINI BORBA ZA “ZELENE CERTIFIKATE” VRIJEDNE MILIJARDE MARAKA
BANJALUKA, Projekat „Srednja Drina“ vrijedan 1,3 milijarde KM koji je potpisala Republika Srpska, Srbija i Italija o zajedničkoj izgradnji tri hidrocentrale na rijeci Drina, ostaviće dugoročne negativne posljedice po energetski sektor Srpske i dovešće u pitanje ispunjavanje obaveza BiH po direktivi Evropske unije 2009/28/EC, ekskluzivno otkriva specijalizovani portal ENERGETIKARS.com.
U dokumentima koji su u posjedu portala ENERGETIKARS (Preliminarnog sporazuma o strateškom partnerstvu u realizaciji projekta „Srednja Drina“ i nekoliko dopisa Ministarstva industrije energetike i rudarstva RS) jasno je naznačeno da se Republika Srpska, a time i BiH u korist države Italije odriču svih prava na te izvore obnovljive energije.
Suština sporazuma sa Italijom je što RS i BiH prihvataju da će se sva proizvedena energija u novim budućim elektranama smatrati kao da je proizvedena u Italiji, odnosno računaće se kao ostvarenje nacionalnog cilja Italije kako bi ispunila svoje obaveze po Direktivi EU. Problem je što takve obaveze stoje i pred RS i BiH.
Sva proizvedena električna energija u zajedničkim, ali u i nekim već izgrađenim hidroelektranama o čemu javnost do sada nije bila upoznata, računaće se kao nacionalni cilj Italije po obavezi prema EU (Direktiva 2009/28/EC).
Prema ovoj Direktivi, Evropska unija do 2020. godine 20 odsto od električne energije mora proizvediti iz obnovljivih izvora i sve zemlje imaju određene obaveze kako da se to postigne.
Istu obavezu ima Republika Srpska, odnosno BiH.
Štaviše, BiH mora do 2020. godine obezbijediti da čak 40 odsto proizvedene energije bude iz obnovljivih izvora (hidroelektrane, vjetroelektrane ili solarne elektrane).
BiH ni sada to ne ispunjava, a davanjem saglasnosti da se struja proizvedena u našim hidroelektranama, računa kao kvota Italije, taj odnos će biti još nepovoljniji i tako će biti narednih 15 godina.
Odnos obnovljive i neobnovljive energije, će u narednim godinama biti čak lošiji u korist „prljave“ energije, jer osim hidroelektrana na Drini, vlast je pristala da Italijanima da svu energiju u dodatnih devet malih hidroelektrana u BIH, saznaje ENERGETIKARS.
Dodatno, u istom periodu dok iznajmljuju hidroelektrane, u Republici Srpskoj proradiće dvije velike termoelektrane u RS – Ugljevik 3 (Comsar Energy) 300MW i TE Stanari (EFT).
Prema preliminarim proračunima, da bi ispunila uslove EU, BiH bi do 2020. godine morala izgraditi oko 1300 MW novih kapaciteta, od čega samo RS 600 MW. Umjesto toga, mi ćemo Italijanima dati 449 MW energije iz obnovljivih izvora.
Prirodno bogatstvo za 12,2 dobiti i upravljačkih prava
Preliminarnim Sporazumom o strateškom partnerstvu o realizaciji projekta „Srednja Drina“ koji su potpisali elektroprivrede Republike Srpske, Srbije i Seci Energia Italija predviđeno je osnivanje zajedničke firme u kojoj bi Seci Italija imala 51 odsto vlasništva, a Srbija i RS po 24,5 odsto.
Naknadnim političkim dogovorom Republika Srpska je pristala da polovinu svog učešća prepusti Federaciji BiH.
RS tako ostaje samo 12,25 odsto kapitala u novoformiranoj firmi, što znači da će u istom omjeru imati pravo upravljanja i učestvovati u raspodjelu dobiti. Zauzvrat daje svoje energetske potencijale i naravno snosi posljedice koje dolaze po prirodnu sredinu, životinjski i biljni svijet, koji logično prate izgradnju hidroenergetskih objekata kroz potapanje zemljišta.
Uz nove RS daje i postojeće HE!!!
Vrlo je zanimljivo da Republika Srpska prihvata da, uz hidroelektrane koje će zajednički izgraditi na Drini, Italijanima da i nekoliko već izgrađenih manjih hidroelektrana, a čija će se energija takođe računati kao ostvarenje nacionalnog cilja Italije.
U dopisu Ministarstva industrije, energetike i rudarstva RS, koji je u posjedu portala ENERGETIKARS, navodi se da je došlo do neusaglašenosti snage proizvedene energije u Izjavi Savjeta ministara BIH i Liste projekata.
Ministar Željko Kovačević objašnjava da je do razlike „došlo zbog stalnih promjena oko usaglašavanja projekta između RS, Srbije i Italije“.
„Pored toga, Republika Italija je naknadno smanjila ukupnu snagu projekata za koju se može ostvariti pravo na podsticaj, što je ponovo uzrokovalo korigovanje projekata“, navodi se u dopisu koji je u našem posjedu.
Ministarstvo je dopunilo listu i sa nekim već izgrađenim hidroelektranama, čiji su koncesionari, navodi se, takođe sklopili ugovor sa italijanskim partnerom.
Uz HE Srednja Drina (Rogačica i Tegare) snage 117,5 MW, Italiji će uzimati i struju iz hidroelektrana iz sistema Gornji horizonti (HE Dabar, HE Nevesinje i HE Bileća) ukupne snage 250 MW, zatim HE Ulog na Neretvi 35 MW, te iz devet malih hidroelektrana na istoku RS. Radi se o dvije male HE na rijeci Prača opština Rogatica, jednoj maloj HE na rijeci Jabušnica, Foča, dvije male HE na Sutjesci, jednoj MHE na rijeci Bregava u Berkovićima i tri male HE na rijeci Ćehotina u Foči. Sve zajedno ukupno instalisane snage 46,5 MW.
Prema dopunjenoj listi, Italijani će od nas preuzimati energiju iz hidroelektrana ukupno instalisane snage 449 MW, odnosno godišnju proizvodnju od 1241 GWh.
ENERGETIKARS: Siniša VUKELIĆ
ENERGETIKARS
17 komentara
Molimo Vas da pročitate sledeća pravila prije komentarisanja:
Komentari koji sadrže uvrede, nepristojan govor, prijetnje, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni. Nije dozvoljeno lažno predstavljanje, ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Molimo Vas da se u pisanju komentara pridržavate pravopisnih pravila. Komentare pisane isključivo velikim slovima nećemo objavljivati. Zadržavamo pravo izbora i skraćivanja komentara koji će biti objavljeni. Mišljenja sadržana u komentarima ne predstavljaju stavove poslovnog portala CAPITAL.ba. Komentare koji se odnose na uređivačku politiku možete poslati na adresu [email protected]
ako uzmemo u obzir da Republika Srpska sigurno nece uci u EU do 2030. …ostaje samo pitanje hoce li nama Italijani placati tu struju ili ce je dobijaju za dzabe tih 15 godine koncesije…a ako neko ima bolju ideju za hidrocentrale na Drini neka nadje investitore i ucestvuje na tenderu…od podmetanja klipova u u tockove nema hljeba…
Pa sta ce nam uopste nove elektrane kada ionako izvozimo struju jer proizvodimo vise nego sto su domace potrebe? Da sve bude jos cudnije vlasnici tih elektrana ce biti stranci. Kako ce oni uopste “transportovati” struju do svojih kupaca i kome ce je prodavati? Da li ce RS biti u obavezi da kupuje tu struju od Italijana?
moze im se.prodavali su sve do sada pa nekide i ovo.nikad drugo nisu nista ni znali.samo polako,padaju oni svi pomalo.narod se nekako i zna izboriti,ali videcemo kada se njihovi dzepovi isprazne.svima je dobro poznato da je novac u ovoj drzavi slabo kada otisao za razvoj privrede,uvjek i istim pravcem idu – uzeti novac kako je god moguce za sebe i svoju stranku.politika je cudo,lopovskom poslu nikad kraja.
Dodik je vece zlo od rata.
Angazujte BN televiziju,Alternativnu tv,OSM dignite javnost preko portala.Ovo se mora oboriti.
to to samo izdaja, haha, a sds bi to bolje prodo, oni nbi to svojim partijskim drugovima, isti ku*** ste vi svi politicarti, go*** teska izdajnici nasih interesa
Očito da je snsd politički savjet svjestan loše pozicije stranke i ogorčenosti naroda ,pa je počeo drugi vid borbe a to je “mi smo loši to vidite svakodnevno ali i drugi su isti”.Svakako da dosadašnja iskustva govore da su svi radili prilično loše ali ogromna je razlika u veličini pljačke.Telekom,elektroprivreda šume ,ZDRAVSTVO itd snsd ubjedljivo vodi.Narod ne shvata da ne smje dalje ćutati .
TO MILE, STO BI SAMO TI OSTAO NA SLOBODI, SAMO NAVALI I SVI SMO U CORCI ZAJEDNO SA BERUSONIJEM… SAMO DA NAM ODOBRE DA KAZNU IZDRZAVAMO ZAJEDNO
Stvari su jasne, jos elektroprivreda moze da se proda da se kupi lazna socijalna stabilnost i odrzi krhki socijalni mir i da se na taj nacin obezbijedi jos 4 godine vlasti, a nakon te 4 godine kada ne bude “kamen na kamenu” ostao, bice sretan ko bude imao komadic zemlje, motiku i lopatu da se prehrani baveci se zemljoradnjom, ko u gladnim pedesetim poslije II svjetskog rata. Ima i odredjen broj onih koje to svakako nece sikirati dok budu pili sampanjce na svojim jahtama negdje u bespucima mediterana jeduci kruske iz sopstvenih vocnjaka koje ce ih podsjecati na krajeve sto su im sve dali u zivotu.
Konfrontacija koja predstoji nije za izbornu
pobedu neke stranke nego za opstanak Republike i samo
je usputno odbrana Milorada Dodika, koji je markiran
za politički odstrel upravo zato što je stožer napadnutih
tekovina. Radi se o odbrani Republike, zajedničke kuće
svih njenih stanovnika, podjednako političkih pobornika
i protivnika Milorada Dodika. Pre bilo kojeg pojedinca – na meti je
Republika Srpska.
Doticni gospodin je markiran kroz sopstvenu propagandu “da mu se hoce nauditi i da je on jedina odbrana RS”. On vjerovatno za sebe misli da je ON=Republika Srpska i svima nam se izruguje, a najvise onima sto su stradalu u prethodnom ratu stvarajuci Republiku Srpsku. Izgleda da vise voli RS on kojega u tom procesu nigdje nije bilo i koji je sa kumovima samo izvlacio korist svih ovih godina nego oni sto su je stvorili 9.1.1992.
koliko znam dodikov sin ima udjela u toj italijanskoj firmi.neznam da li kao dionicar ili suvlasnik?
Stariji Banjalučani će se lako prisjetiti velikog italijanskog biznsmena(oženjenog iz Srbije tačnije Vojvodine) koga je dovodio Kovačić 1996-7. i sa kojim se naravno poslovalo
sve to lijepo obrazlozi Andrej Svitnjak i potpuno se slazem… “Stvari su jasne, jos elektroprivreda moze da se proda”….
@ snjezana
apsolutno se slažem što ste rekli, da je sve kako je pojasnio Andrej Svitnjak, samo se kod mene na selu kaže, da je ostalo ovo još da ”pozvocaju, pohapaju, utale, odrpaju itd)….sve u okviru Zakona, odgovornosti nema niti koristi bilo ko, samo oligarhija.
Šta je prava istina u vezi sa projektom HE Srednja Drina (HE Tegare, Rogačica, Dubrave), bar tako se naziva u javnosti.
Naime, sve je krenulo od italijanske firme SECI http://www.seci-energia.com (to je jedna firma kćerka kompanije “Maccaferri” http://www.maccafferi.com) koja, usko vezana za tadaćnju italijansku vladu, pokreće inicijativu za dobijavnje 10 malih hidrocentrala na Ibru u Srbiji i tri velike HE na Drini (Srednja Drini).
Da bi im projekat bio isplativ, u kompaniji SECI Energia dosetili su se da celi projekat (HE na Ibru i srednjoj Drini) podvedu pod tzv. feed-in tarifu (premije za proizvodnju električne energije iz obnovljivih izvora) na taj način što će im to priznati italijanska Vlada (država) koja je, s druge strane, imala (i još uvek ima) obavezu da znatno poveća (iznad 20%) proizvodnju električne energije iz obnovljivih ivora.
Pošto su političko-privatne veze vlasnika grupacije Maccafferi (SECI Energia) i tadašnje aktuelne vlasti u Italiji (premijer Berluskoni, Ministar Scaiola) bile jake i neraskidive, skovan je sledeći plan: Seci Energia će se kod italijanske vlade pojaviti sa zahtevom za dodelu primija feed-in tarifi za hidroelektrane koje će izgraditi u Srbiji u saradnji sa Elektroprivredom Srbije (da bi maska bila što lepše urađena). U Srbiji (a moglo je i u nekoj drugoj državi) pošto to italijanski propisi dozvoljavaju, imajući u vidu da italija ne raspolaže sa dovoljno vlastitih resursa da iz njih bude zadovoljena obaveza koju im je nametnula Evropska unija za smanjenje emisije štetnih gasova. Tako, na inicijativu italijanske Vlade, odnosno kasnije smenjenog i optuženog za pronevere Ministra privrede Skajole (Claudio Scajola) dolazi do sporazuma između italijasnke i Srpske (Srbijanske) vlade kojim se predviđa da italijanska kompanija SECI uđe u paket aranžman (protokol/ugovor) za izgradnju 10 HE na reci Ibar i 3 HE na Srednjoj Drini.
Italijanska Vlada priznaje SECI-ju privilegovanu cenu struje od 155 EUR/MWh što je ustvari premija koja se priznaje italijanskim investitorima za izgradnju HE u Italiji.
Za ovako privilegovan položaj jedne privatne firme (SECI je privatna kompanija) italijanska Vlada nije raspisala bilo kakav tender ili objavila javni poziv, što joj je bila obaveza imajući u vidu kako talijanske propise tako i one na nivou Evropske Unije, na što su se pobunile mnoge druge kompanije iz sektora proizvodnje struje u Italiji. Skandal je u nekoliko navrata bio tema u đtampi i na udarnim emisijama na italijanskoj televiziji, ali sve je lagano padalo u “zaborav” dok je na vlasti u Italiji bila Berluskonijeva Vlada. Skajolu je kasnije zamenio Ministar privrede Paolo Romano, pa se i on pojavljuje na potpisima u nekim dokumentima potpisanim između italijanske i srpske Vlade (sporazum u prilogu). Kad su uvideli da polako ali sigurno gube vlast u Italiji, ljudi oko Berluskonija brže bolje su požurili da ispotpisuju i poslednje dokumente (sporazume) sa srpskom stranom kako bi sve dobilo i konačnu nepromenjivu formu. Međutim, nisi stigli da te sporazume i ratifikuju do kraja na italijanskom parlamentu i odgovarajućim telima (komisijama) Evropske Unije, tako da to sad sve stoji i na italijanskoj strani bez bilo kakve đanse da dobije povolja (za SECI) ishod, pođto se od pada Berluskonijeve vlade u Italiji promenile već tri nove vlade (Monti, Letta, Renzi).
Dalje, zamisao SECI-ja i ljudi oko Berluskonija (ovaj je naknadno provosnažno osuđen na 4 godine zatvora) je da, pored garantovane struje od 155 EUR/MGh, celi projekat (više od 1,4 milijarde EUR) u najvećem delu finansira SIMEST SpA (www.simest.it). Simest je državna italijanska agencija za podršku investicija italijanskih kompanija u inostranstvu. Naravno ni od toga više nema ništa, pošto ni Simest kao državna agencija nije više u nadležnosti Beruskonijeve vlade.
Takođe, da bi proizvodnju električne energije iz obnovljivih izvora u Srbiji od strane italijanskih investitora priznali pod feed-in tarifom, potrebno je da sporazum prihvati nadležna komisija Evropske Unije (radi se o obavezi Italije prema Evropksoj Uniji), što ova (Evropska Komisija) nikad nije i neće prihvatiti jer se radi o postupku privilegovanja jedne kompanije (SECI) bez bilo kakvog tendera, a tender za ove namjene je obavezan i u najnerazvijenim afričkim zemljama.
Znači: a) nema ratifikacije od strane italijanskog parlamenta, bez bilo kakve đanske da ga ikada i bude, jer ni Berluskoni neće nikada više biti italijanski premijer; b) nema finansiranja projekta od strane državne agencije SIMEST jer nema više Berluskonija da im to naredi; c) i što je nanjvažnije nema i neće nikada biti odobrenja sporazuma od strane Evropkse komsije jer postupak u Italiji nije proveden u skladu sa italijanskim propisima ni propisima Evropske Unije.
To je postalo jasno i svima u Srbiji i Republici Srpskoj jer više ne izlaze u javnost sa informacijama o velikom projektu HE srednja Drina, osim ako to neće učiniti u predizbornoj kampanji misleći da narod o tome nema pojma. Pa nije džaba Dodik izjavio da projekat ustupa Srbiji. Hoće sad da pošto poto opere ruke od još jednog skandala u oblasti energetike (projekat Gornja Drina, Vrbas, neizgradjene male hidroelektrane, Gacko, Ugljevik, itd. itd).
..I još kad čitam informacije do zvaničnika u Vladi Republike Srpske da je projekat “živ” ili će zaživeti, dođe mi da zaplačem od muke ili da se glasno smejem. Odakle im drskost i hrabrost da uporno i bezočno bacaju narodu prašinu u oči. A narod k'o narod. Veruje i nastavlja da veruje, i nastavlja da ih bira i daje im legitimitet da nas i dalje kradu i kradu….. nastavak sledi ako to koga još uopšte interesuje…..
Nažalost ovakva mišljenja možemo vidjeti samo u komentarima, negdje u zakutku. Novinarstvo je palo na najniže grane, jer ovdje se navode provjerljive informacije. Sam međudržavni sporazum Italija-Srbija je skandalozan, da ne pominjemo skandalozno i politikantsko dijeljenje Drine između nazovisocijaldemokrata svih boja.