BRISEL, Svjetska recesija teško je pogodila privrede Zapadnog Balkana i Tursku, iako ne sve u istoj mjeri, i EU u koordinaciji sa međunarodnim finansijskim institucijama pomaže zemljama regiona da ublaže uticaj krize i krenu putem oporavka.
Privredne aktivnosti u regionu znatno su opale od druge polovine 2008. kao posljedica pada tražnje izvoznih proizvoda, smanjenja direktnih stranih ulaganja i manjeg prekograničkog kreditiranja, navodi se u “Strategijskom dokumentu” Evropske komisije o reformama na Zapadnom Balkanu u koji je imala uvid agencija Beta.
Istovremeno su fiskalne pozicije u svim ekonomijama pogoršane a nezaposlenost, već vrlo visoka u nekim zemljama regiona, počela je da raste.
Zemlje Zapadnog Balkana i Turska ove su godine iskusile pad privrednih aktivnosti na nivou prosjeka EU, ali manji nego u članicama Unije najviše pogođenim krizom. Međutim, u svim zemljama regiona makroekonomska situacija je lomna.
U “Staregijskom dokumentu” se ističe da zemlje Zapadnog Balkana nisu imale mnogo mogućnosti za oštar odgovor na krizu zbog ograničenja u vidu mjera iz sfere monetarne i fiskalne politike.
Ipak, zemlje regiona koristile su u vrijeme krize prednosti strukturnih reformi iz prethodnih godina. Tako je unapređenje finansijske regulative, na primjer u Hrvatskoj i Turskoj, doprinjelo stabilizaciji i otpornosti bankarskog sektora.
Srbija i Bosna i Hercegovina su pak dobile podršku Međunarodnog monetarnog fonda za pokriće deficita, navodi se u analizi koja će biti objavljena 14. oktobra.
“Ekonomski oporavak će potrajati”, ističe se u Dokumentu i obrazlaže da će privredne aktivnosti u zemljama koje su vodeći trgovinski partneri Zapadnog Balkana rasti sporo.
Takođe se u analizi očekuje da priliv kapitala za stimulisanje domaće tražnje ostane usporen i navodi da je na srednji rok od velike važnosti obezbjeđenje pouzdane fiskalne politike “sa naglaskom na djelotvorniju javnu potrošnju i investicije”.
U Dokumentu se kaže i da kod odgovora na krizu treba voditi računa o izazovima klimatskih promena a takođe se ukazuje da su mjere za konsolidaciju vladavine prava, uključujući borbu protiv korupcije, ključne za unapređenje poslovne klime.
Kada je o podršci EU riječ, pretpristupna pomoć treba da podrži bankarski sektor, infrastrukturne projekte, mala i srednja preduzeća i zaposlenost.
Za to je iz IPA fondova odvojeno 200 miliona evra bespovratno a iznos investicija, računajući kofinansiranje od međunarodnih finansijskih institucija u vidu zajmova, penje se na najmanje milijardu evra.
U Dokumentu se navodi i da je Evropska komisija, koja je iz IPA programa obezbjedila sredstva direktno za podršku budžetu Srbije kako bi se ublažili efekti finansijske i ekonomske krize, spremna da razmotri davanje takve pomoći i drugim zemljama regiona.
Ukazujući i na mogućnost makroekonomske pomoći, Komisija je istakla da blisko sarađuje sa međunarodnim finansijskim institucijama koje su se obavezale da u 2009. povećaju pomoć Zapadnom Balkanu i Turskoj na više od pet milijardi evra.
Potrebni suštinski napori za borbu protiv kriminala
Zemlje Zapadnog Balkana i Turska i dalje se suočavaju s velikim izazovima u oblasti vladavine prava,
posebno u borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala, ocjenila je Evropska komisija.
U “Strateškom dokumentu” o reformama na Zapadnom Balkanu, Komisija je naglasila da je zato potrebno uložiti suštinske napore u toj ključnoj oblasti za dalji proces evropskih integracija.
“Korupcija je široko rasprostranjena u regionu i pogađa svakodnevni život građana i poslovnu klimu. Oblasti koje zahtjevaju posebnu pažnju obuhvataju javne nabavke i privatizaciju, pravosuđe, finansiranje političkih stranaka i transparentnost u državnoj administraciji i vladi”, navodi Evropska komisija.
U dokumentu, koji je sastavni dio Godišnjeg izvještaja o napretku Zapadnog Balkana, ukazuje se da je borba protiv korupcije i organizovanog kriminala “suštinska za funkcionisanje demokratije i privrede i opšti uslov za proces ulaska u EU”.
U dokumentu se takođe ističe da su “nezavisno i nepristrasno pravosuđe i specijalizovani tužioci za borbu protiv korupcije i ostalih sličnih djela od suštinskog značaja kao i neispolitizovana i profesionalna policija i administracija”.
Dobro pripremljeni zakoni i njihova efikasna primjena su, dodaje se dalje, neophodni u oblastima kao što su javne nabavke, finansijska kontrola, provjera i borba protiv pronevjera.
Evropska komisija ukazuje da su “nužni dodatni napori za borbu protiv organizovanog kriminala koji ostaje problem u regionu” i navodi da će policijske službe morati da budu efikasnije i da zajedno rade u regionu kako bi savladale međunarodne kriminalne organizacije.
U skladu sa obnovljenim konsenzusom po pitanju proširenja i uzimajući u obzir iskustvo od posljednjeg proširenja EU, vladavina prava je, ističe Komisija, “ključni prioritet” u početnoj fazi procesa pridruživanja.