BEOGRAD, Zbog svjetske ekonomske krize sve manje ljudi spremno je da se okuša u sopstvenom biznisu, pokazalo je istraživanje “Global monitora”.
Međunarodni konzorcijum za proučavanje odnosa između preduzetništva i privrednog razvoja, na osnovu istraživanja u 54 zemlje svijeta, došao je do zaključka da je u trećini ekonomija, među kojima je i Srbija, zabilježen je pad interesovanja za preduzetništvo, dok je u polovini bogatih zemalja više ljudi vjeruje da je prelazak u “samostalne vode” dobar izbor za njihovu karijeru.
Kada su anketirali radno sposobne građane Srbije tokom 2008. godine skoro trećina njih, 31 odsto, spremalo se da pokrene privatni posao. Tokom prošle godine u toj situaciji je bilo malo više od petine (22 odsto) ispitanika.
Prije dvije godine čak 56 odsto videlo je šansu da se u dogledno vrijeme otisne u mali biznis, da bi u 2009. procenat njih pao na – 29. Što se tiče straha od neuspeha, ekonomska kriza nije značajnije zaplašila naše male privrednike – i u 2008. i u 2009. godini strepjelo je 28 odsto njih.
U Odboru za mala i srednja preduzeća Privredne komore Srbije, s druge strane, odgovaraju da je prošla godina završena sa 14.000 novih preduzeća. U vrijeme krize, napominju, to je znak da se ovaj sektor dobro drži.
“Preduzetništvo u Srbiji danas zahvata glavni deo radnog stanovništva”, kaže Dejan Trifunović, sekretar Odbora.
“Čine više od 50 odsto izvoza. Situacija nije idealna, ali postoje jasne strategije. I dalje ima administrativnih i finansijskih problema, ali danas lako možete da osnujete preduzeće, uzmete kredit, a ako nemate poslovni prostor – postoje klasteri. Dostupna su i sredstva u Evropskoj uniji”, navodi Trifunović.
Prošle godine smo imali 14.000 više preduzeća. To ne mora da bude potpuno relevantno, jer ima i malverzacija i otvaranja fantomskih firmi, ali, ipak, ukazuje da je to žilav sektor.
Podaci Agencije za privredne registre dijelom potvrđuju zaključke globalnog istraživanja.
Tokom 2009. u Srbiji je osnovano 9.869 privrednih društava, 1.379 manje nego godinu ranije. Istovremeno je otvoreno 38.985 preduzetničkih radnji, 4.390 manje nego u 2008. godini. Broj ugašenih je približno isti tokom obe godine, a u 2009. katanac je stavljen na 3.455 firmi i 34.909 radnji. Jedan od najvećih problema onih koji su morali da odustanu od svog posla su – rokovi plaćanja.
“Glavni problem, na čijem rešenju insistiramo, jeste primena Direktive o plaćanju”, dodaje Dejan Trifunović.
“Mi od 1. januara formalno primenjujemo Akt o malom biznisu, čiji je i ona deo. I u Evropskoj uniji su shvatili da je plaćanje glavni problem njihovih 23 miliona malih i srednjih preduzeća. Direktiva predviđa rok od 30 dana, a svako ko ga prekorači, plaća nadoknadu i kamatu. U Srbiji su rokovi plaćanja trenutno duži od 180 dana. Insistiramo da se za početak ograniče na 90 dana, a vremenom bi se trudili da se još skrate”, kaže on.
Građani Srbije uglavnom vjeruju da je pokretanje sopstvenog posla dobar potez u karijeri. To misli 69 odsto ispitanika. Pre dvije godine bilo ih je i više – 72 odsto. Japanci, međutim, nemaju isti sistem vrijednosti. Kod njih svega 28 odsto ljudi smatra da je to pravi korak. U preduzetništvo, ako je vjerovati anketi, najviše vjeruju u Jemenu. Njih čak 95 odsto smatra da će im to unaprijediti karijeru.
Ispitivanje je pokazalo i da je Srbija na začelju liste kada se uzme u obzir nivo preduzetničkih investicija. U Srbiji one čine 0,004 odsto bruto domaćeg proizvoda i to nas smješta na posljednje – 54. mjesto. Na suprotnoj strani je Velika Britanija, u kojoj one čine 0,15 odsto bruto domaćeg proizvoda. Novosti