Ekonomisti za CAPITAL: RS i BiH nemaju alternativu za gubitak MMF-a

BANJALUKA, Ukoliko ne dođe do realizacije aranžmana sa Međunarodnim monetarnim fondom budžet Republike Srpske, kao i Federacije BiH će teško moći da nađe efikasno alternativno rješenje za dodatne izvore finasiranja. Teoretski, RS bi mogla da pokrije deficit komercijalnim zaduženjima na domaćem ili inostranom tržištu, bankarskim kreditima, emisijom hartija od vrijednosti, ali sva ta sredstva su mnogo skuplja od sredstava MMF-a, poručuju za CAPITAL ekonomski stručnjaci.

Saglasni su u ocjeni da bi izostanak realizacije naredne tranše MMF-a sasvim sigurno izazvao sveopštu budžetsku nestabilnost, ugrozio fiskalni sistem i suzio mogućnost daljeg zaduživanja BiH na međunarodnom finansijskom tržištu, ali i doveo do novog pada kreditnog rejtinga.

Veliki problem je, po njihovom mišljenju, taj što novac Republici Srpskoj (kao i FBiH) treba za servisiranje vanjskog duga, odnosno za izmirenje ranije podignutih kredita. Međutim, izgleda da vlasti u RS jedini izlazni adut iz ove pozicije vide baš u (ne)redovnom servisiranju tih istih kredita.

„Izjava ministra finansija u Vladi RS Zorana Tegeltije, da eventualna propast ove tranše MMF-a neće ugroziti budžet i obaveze plaćanja tako što će RS obustaviti servisiranje ranijih obaveza prema MMF-u, nije nimalo popularna i vrlo lako bi mogla da se obije o glavu RS. Nije baš zgodno saopštiti to javno kada imate finansijere kreditore. Sasvim je sigurno da će oba entitetska budžeta imati velike poteškoće ukoliko Federacija ne donese sporni zakon o povoljnijem penzionisanju što je uslov za narednu tranšu MMF-a, a što se tiče ostalih obaveza budžeta neminovno je da će morati doći do smanjivanja ili odlaganja dijela plaćanja“, izjavio je za CAPITAL ekonomski analitičar Zoran Pavlović.

Bomeštar: Budžet RS biće doveden u pitanje

Bez dodatnog upumpavanja novca MMF-a, funkcionisanje budžeta Srpske bi u narednom periodu sasvim sigurno bilo dovedeno u pitanje, mišljenja je i ekspert sa Ekonomskog instituta RS Nebojša Bomeštar.

Bomeštar poručuje da aranžman sa MMF-om nema alternativu u BiH, s obzirom na tešku ekonomsku i fiskalnu poziciju cijele države.

„Bez realizacije aranžmana sa MMF-om budžet RS i servisiranje tekućih obaveza će se naći u teškoj poziciji. Javila bi se budžetska nestabilnost uz mogućnost češćih i značajnijih rebalansa budežta. RS bi mogla da pokrije deficit bilo komercijalnim zaduženjima (na domaćem ili inostranom tržištu, bankarskim kreditima, emisijom hartija od vrijednosti). Međutim, sva ta sredstva su skuplja od sredstava MMF-a. Druga mogućnost jeste povećanje poreskih stopa kako bi se pokrili rashodi a treća mogućnost je smanjenje i preraspodjela rashodne strane budžeta, odnosno rebalansi“, pojašnjava Bomeštar.

Negativnosti koje bi proizašle iz nepovlačenja tranše MMF-a, pored fiskalne nestabilnosti bi se mogle ogledati i u padu kreditnog rejtinga BiH i smanjenju njene privlačnosti kao investicione destinacije. Novi pad kreditnog rejtinga bi ograničio i suzio mogućnost daljeg zaduživanja na međunarodnom finansijskom tržištu.

„Mišljenja sam da su sredstva MMF-a u ovom trenutku neophodna i FBiH i RS, te će se u tom smislu i preduzeti dalji napori u FBiH kako bi došlo do njihovog povlačenja.Trenutni aranžman koči Federacija BH kojoj su sredstva potrebnija i koja nije ispunila potrebne uslove, što je RS sa svoje strane učinila. Ispravna odluka MMF-a bi bila plasiranje sredstava entitetu koji je zadovoljio uslove, međutim kao što je poznato, to nije moguće jer je nosilac aranžmana država BiH“, dodaje Bomeštar.

Analizirajući ekonomsku situaciju u RS evidentno je da se Vlada RS sve više fokusira na domaće finansijsko tržište ne pokušavajući da dođe do raspoloživih sredstava na evropskom nivou, smatraju ekonomisti.

„Zbog toga bi domaća finansijska sredstva trebalo koristiti za domaća finansiranja realnog sektora i privrede, a međunarodna za servisiranje međunarodnih kredita. Međutim, očgledno je da RS lakše povlači gotova sredstva sa domaćeg tržišta za potrebe servisiranja budžeta i na taj način uskraćuje novac realnom sektoru“, kaže za CAPITAL ekonomista Zoran Pavlović.

          J. Despotović