BANJALUKA, I dok vlasti u oba bh. entiteta već uveliko sprovode aktivnosti na osnivanju dobrovoljnih penzijskih fondova, u kojima će građanima biti omogućeno da kroz uplate u fond štede za starost, ekonomisti upozoravaju na pitanje njihove održivosti u ovakvim ekonomskim uslovima u BiH i stanju na tržištu kapitala.
Ipak, činjenica je da je ova aktivnost rasprostranjena u velikom broju zemalja svijeta, gdje ti fondovi relativno dobro funkcionišu, te da samo BiH i Crna Gora nemaju takve fondove.
Naime, RS u tim aktivnostima ide korak ispred FBiH, koja je do sada završila javnu raspravu o Nacrtu zakona o dobrovoljnim penzijskim fondovima, dok bi u RS do kraja godine ovaj fond već mogao početi s radom. Da bi to moglo biti tako, saopštili su juče iz Vlade RS, koju je Društvo za upravljanje Penzijskim rezervnim fondom (PREF) informisalo o potpisivanju Mandatnog pisma i Liste uslova s Evropskom bankom za obnovu i razvoj (EBRD) i Skupnom pokojninskom družbom iz Ljubljane, koji zajedno sa PREF-om osnivaju dobrovoljni penzijski fond RS.
Goran Radivojac, profesor Ekonomskog fakulteta u Banjaluci, kazao je da dobrovoljni penzijski fondovi funkcionišu na principu kapitalizacije, i da relativno dobro funkcionišu na sjeveru Evrope, budući da tamošnje stanovništvo ima drugačije navike i odnos prema takvom vidu štednje.
“Ali kada idemo ka jugu Evrope, situacija nije baš tako sjajna. Ključni problem kod nas je u koje hartije od vrijednosti na berzi će ulagati. Da li u državne obveznice ili će ići malo dalje pa će ulagati po Evropskoj uniji. Međutim, tu se postavlja pitanje društvene korisnosti fonda koji ovdje prikuplja štednju, a ulaže u obveznice ili akcije neke firme iz Njemačke, jer svi želimo da ta investicija bude sigurna”, zapitao se Radivojac.
On je dodao da uopšte ne sumnja da će ti dobrovoljni fondovi profunkcionisati, ali da je pitanje njihove održivosti u ovakvim uslovima i ovim okolnostima nešto sasvim drugo. Izudin Kešetović, profesor Ekonomskog fakulteta u Tuzli, ističe da je bh. ekonomija nerazvijena i da BiH ima nerazvijeno finansijsko tržište, što je ozbiljna prepreka za dobro funkcionisanje fondova, među kojima su i dobrovoljni penzijski fondovi.
On navodi da su postojeći fondovi u dubiozi, te da je jedini izlaz iz takve situacije razvoj finansijskog tržišta.
“U BiH su poremećeni svi tokovi kapitala. Teško da će biti održivi ti dobrovoljni fondovi u ovakvim uslovima, gdje su ovako niski dohoci”, smatra Kešetović. Zoran Pavlović, ekonomski analitičar, ističe da iskustva nekih svjetskih država pokazuju da najveći problem kod takvih penzijskih fondova predstavlja međusobna konkurencija.
Kao bitnu stvar kod ovih fondova, on je naveo njihova ulaganja jer, pojašnjava, bilo koji fond koji prikuplja sredstva mora ta sredstva da oplemenjuje i uvećava jer samo tako može da opstane na tržištu.
“Funkcionisanje nekog fonda je moguće samo ako taj fond ima neki biznis u koji može da uloži i da taj biznis kreira profit i zarađuje i puni taj fond. Ako toga nema, onda je to jednokratno punjenje i jednokratno pražnjenje”, smatra Pavlović.
Iz Društva za upravljanje PREF-om ranije su saopštili da je važno da su uz PREF osnivači referentne institucije kao što su EBRD i Skupna pokojninska družba, koja je u većinskom vlasništvu “Triglava”. Takođe, početkom ove godine je izmijenjena poreska regulativa kojom su uvedene poreske olakšice za poslodavce koji svojim zaposlenim uplaćuju doprinose u dobrovoljni penzijski fond, do iznosa od 100 KM mjesečno.
“Štednja za starost kroz dobrovoljne penzijske fondove je zasnovana na principu dobrovoljnosti i na poslodavcima je da zajedno s radnicima pronađu interes da uplaćuju dodatne doprinose u dobrovoljni penzijski fond”, rekli su ranije iz PREF-a.
Iako penzijski fondovi zasnovani na štednji posluju na svim razvijenim tržištima i u gotovo svim državama u okruženju, u PREF-u su svjesni da će u RS i BiH to biti dugoročan proces i naglasili su da je veoma važna edukacija i informisanost u vezi s prednostima koje nudi štednja kroz dobrovoljni penzijski fond.
“Penzijski fondovi vode konzervativnu investicionu politiku, odnosno ne preuzimaju visok rizik, ali se ne mogu očekivati ni veliki prinosi, jer je sigurnost ulaganja najvažniji cilj investicione politike“, rekli su iz PREF-a. Nezavisne novine