Ekonomija BiH ostaće slaba

BANJALUKA, Ekonomija BiH će u kratkoročnom periodu ostati slaba sa padom bruto društvenog proizvoda (BDP) za oko tri odsto u ovoj i u najboljem slučaju blagim oporavkom u 2010. godini, prognoza je Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD).
EBRD u novom izvještaju o zemljama u tranziciji za 2009. i uticaju svjetske ekonomske krize na taj proces navodi da vlasti u BiH imaju veoma malo prostora za manevar u pogledu ublažavanja posljedica krize.
“To se naročito odnosi na FBiH u kojoj, za razliku od RS, bukvalno ne postoje fondovi stvoreni iz sredstava dobijenih posljednjom privatizacijom. Ipak, ekonomija bi trebalo da ostane stabilna i potpomognuta malom inflacijom i nastavkom jake podrške inostranih banaka i novim programom Međunarodnog monetarnog fonda”, ističu u EBRD-u.
U srednjoročnom periodu, navode, ne postoji razlog da se razvoj zemlje ne unaprijedi, naročito pošto bi bio potpomognut nastavkom jakog upliva direktnih stranih investicija i nastojanjem vlasti da sprovedu politiku okrenutu reformama i putu integracije zemlje u Evropsku uniju.
Kao glavne rizike ističu političke i ekonomske aspekte – pitanje ustavne reforme, kreiranje istinski jedinstvenog ekonomskog prostora i potrebu redukcije javnog sektora.
“Sve su to ključni izazovi za postizanje dugoročnog prosperiteta”, ocjenjuju u EBRD-u.
U analizi pojedinih tranzicijskih indikatora ističe se da privatni sektor BiH u procijenjenom BDP-u zemlje za ovu godinu učestvuje sa 60 odsto, što je skoro najniži nivo među 29 obuhvaćenih država. Identičan udio kao BiH ima Srbija, a ispod su samo tri zemlje bivšeg Sovjetskog Saveza – Tadžikistan, Uzbekistan i Turkmenistan. Najveće učešće privatnog sektora u BDP-u imaju, pak, Estonija, Mađarska i Slovačka (po 80 odsto).
BiH je na bodovnoj skali u poređenju s ostalim tranzicijskim zemljama prosječno ocijenjena za privatizaciju velikih preduzeća, zatim, liberalizaciju cijena, spoljnotrgovinsku razmjenu i reformu bankarskog sektora. Nešto ispod prosjeka se nalazimo po privatizaciji malih preduzeća, restrukturiranju firmi, konkurentskoj politici i ukupnoj reformi infrastrukture, dok su najslabije ocjene u BiH dobili tržište hartija od vrijednosti i nebankarske finansijske institucije.
EBRD, takođe, navodi da je procijenjeni prošlogodišnji BDP BiH za 16 odsto niži nego što je bio na početku tranzicijskog procesa 1989. godine. Manji BDP u poređenju s onim od prije 20 godina imaju još i Crna Gora za osam odsto, Srbija za 28 odsto, Ukrajina za 30 odsto, Gruzija i Tadžikistan za po 39 odsto, te Moldavija za 45 odsto. Sa druge strane, najveći rast BDP-a u odnosu na 1989. godinu bilježe Turkmenistan za 126 odsto, Turska 121 odsto, Poljska 78 odsto, Azerbejdžan 77 odsto i Mongolija 67 odsto.

Visok nivo javne potrošnje

EBRD u izvještaju navodi da je prošlogodišnji obim javne potrošnje u BiH bio u visini 47,9 odsto BDP-a, što je ne samo najviši nivo u jugoistočnoj Evropi, već i mnogo šire.
Veći nivo javne potrošnje od BiH, među 30 tranzicijskih zemalja istočne Evrope i srednje Azije, imale su samo Bjelorusija sa 49,3 odsto BDP-a i Azerbejdžan sa 51 odsto. Šampioni u redukciji javnih troškova su, pak, Jermenija, Turska, Tadžikistan, Albanija i Kazahstan, sa nivoom ispod 30 odsto BDP-a. Nezavisne novine