-
Za 15 godina berzu napustilo 113 preduzeća
-
Pavlović: Akcionarska društva nemaju velike koristi od berze
BANJALUKA – Zakon o privrednim društvima Republike Srpske omogućio je akcionarskim društvima da promjene oblik organizovanja i napuste Banjalučku berzu, a za 15 godina koliko je on na snazi tu mogućnost iskoristilo je 113 preduzeća.
Od tog broja 99 akcionarskih društava je promijenilo oblik organizovanja nakon čega su postala društva ograničene odgovornosti, dok se njih 14 transformisalo u zatvorena akcionarska društva.
Trend napuštanja Banjalučke berze nastavljen je i u prošloj godini pokazuju podaci Komisije za hartije od vrijednosti (KHOV).
Sedam akcionarskih društava prešlo je u društva sa ograničenom odgovornošću, dok je jedno akcionarsko društvo iz otvorenog promijenilo oblik u zatvoreno.
U zadnjih šest godina ukupno 46 akcionarskih društava napustilo je berzu.
Dok na jednoj strani traje egzodus, samo jedno preduzeće iz Republike Srpske se odlučilo da krene u kontra smjeru, odnosno da postane akcionarsko društvo.
Riječ je o kompaniji „Fratello“ koja se bavi trgovinom i distribucijom ribe, povrća, tjestenine i sladoleda.
Njen vlasnik Mario Derajić je prije deset godina izašao na berzu i transformisao firmu u akcionarsko društvo.
On je trebao da trasira put i ostalima, ali je na kraju u svemu ostao sam. Kako je deset godina kasnije i sam priznao, pokajao se zbog tog poteza.
Mnogima odgovara manja transparentnost
Dekan Ekonomskog fakulteta na Palama Marko Đogo nije iznenađen ovim podacima.
Kaže da je to posljedica tranzicije iz jednopartijskog sistema u kapitalističko društvo.
„Akcionarska društva su poprilično transparentna, tu su podaci o tome kako se radi javni, dok kod nas ljudi kompaniju doživljavaju kao privatno vlasništvo i gledaju je kroz jednu osobu, vlasnika. To je jedan napredni stadijum razvoja kapitalizma koji mi nismo dostigli“, kaže Đogo.
Dodaje da je potrebno vrijeme da se društvo odrekne starog naslijeđa u kojem je jedna partija upravljala državnim i društvenim kapitalom i donosila sve bitne odluke.
„Potreban je jedan miran ambijent u kojem vlasnici moraju da shvate šta znači i koje su prednosti akcionarskog društva. Mislim da se to neće desiti ni u narednih 20 godina“, zaključio je on.
Ekonomista Zoran Pavlović dodaje da su firme koje su bile organizovane kao akcionarska društva shvatila da nemaju velike koristi od berze, pa su se većinski vlasnici odlučili da ih pretvore u društva ograničene odgovornosti.
„Akcionarsko društvo mora imati i revizorski izvještaj i završne račune, a sve mora biti veoma transparentno. Takođe, tu su i troškovi koji nisu zanemarivi. Sa druge strane troškovi poslovanja društva ograničene odgovornosti su mnogo manji, a mnogima odgovara manja transparentnost“, kaže Pavlović.
Ocjenjuje da berza nema funkciju koju bi trebala imati, a to je da bude sekundarno tržište za prikupljanje kapitala.
Inače, prije nego što dođe do promjene u obliku organizovanja, mora da se okonča postupak preuzimanja otvorenih akcionarskih društava.
U Komisiji za hartije od vrijednosti Republike Srpske kažu da nema dokaza da je koncentracija vlasništva doprinijela finansijskom restrukturiranju i efikasnijem upravljanju privrednim društvima.
„Naprotiv, u velikom broju slučajeva osnovna djelatnost je ugašena, a nekretnine i oprema promijenile prvobitnu namjenu“, navode oni u svom izvještaju o kojem će se uskoro izjasniti i poslanici u Narodnoj skupštini Republike Srpske.
Navode da je konsolidacija vlasništva u najvećem broju emitenata, uglavnom, završena, te da se postupci preuzimanja obavljaju kako bi se prešao „prag“ od 90 odsto, sa čime se stiču uslovi za sprovođenje postupka prenosa akcija manjinskih akcionara i kasnije zatvaranje akcionarskih društva ili promjenu pravne forme, te delistiranje hartija sa Berze.
CAPITAL: D. Tovilović
