SARAJEVO, ISTOČNO SARAJEVO – Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) smanjila je projekciju rasta bruto domaćeg proizvoda (BDP) Bosne i Hercegovine za ovu godinu sa 2,5 na 2,2 odsto.
Moramo podsjetiti da je EBRD u saopštenju u maju takođe smanjio projekciju rasta za 0,3 procentna poena i to sa 2,8 na 2,5 odsto.
Iz EBRD-a su saopštili da su zadržali prognozu rasta za narednu godinu na 2,7 odsto.
“Privredni rast u prvom tromjesečju 2025. usporio je na 1,7 odsto u odnosu na prethodnu godinu, podstaknut rastom plata i doznaka. Privredni rast bio je ograničen smanjenom spoljnjom potražnjom i domaćom političkom nestabilnošću. Deficit tekućeg računa nastavio je rasti tokom istog razdoblja, nakon gotovo udvostručenja u 2024. Inflacija je u julu 2025. dosegla 4,8 odsto u odnosu na prethodnu godinu, podstaknuta povećanjem realnih plata i ekspanzivnom fiskalnom politikom”, navodi se u projekciji Evropske banke za obnovu i razvoj.
Dodaje se da značajni rizici proizlaze iz smanjenja industrijske proizvodnje, povećane trgovinske nesigurnosti, usporavanja evropske ekonomije, volatilnosti na tržištima robe i nastavka političkih napetosti.
“Očekuje se da će privredni rast na zapadnom Balkanu ostati skroman u sljedeće dvije godine. Projekcije pokazuju da će regija rasti u prosjeku 2,7 odsto u 2025, a porašće na 3,2 odsto u 2026, budući da stalna globalna neizvjesnost i slaba potražnja EU i dalje opterećuju izvoz, trgovinu, ulaganja i doznake. Privrede ovisne o turizmu poput Albanije i Crne Gore posebno su pogođene neizvjesnošću na tržištima EU, dok se zemlje usmjerene na izvoz poput Srbije, Bosne i Hercegovine i Sjeverne Makedonije suočavaju sa sporijim rastom trgovine”, istakli su iz EBRD-a.
Predrag Mlinarević, profesor na Ekonomskom fakultetu Univerziteta u Istočnom Sarajevu, rekao je za “Nezavisne novine” da je ključni razlog za korekciju prognoza rasta za region zapadnog Balkana usporavanje ekonomija EU.
“Za nas, kao i za Srbiju i Sjevernu Makedoniju, reperkusije stagnacije i usporavanja rasta ekonomija EU prenose se na privredni rast kroz kanal izvoza. Eventualni pad industrijske proizvodnje u EU bi, shodno integrisanosti našeg izvoza u njihove proizvodne lance, doveo do pada izvoza i proizvodnje kod nas”, naglasio je Mlinarević.
Dodao je da, sa druge strane, negativne ekonomske prognoze utiču na negativna očekivanja investitora, što rezultira padom investicija, a u našem slučaju i stranih direktnih investicija.
“Isto tako eventualne nepovoljne tendencije na tržištu rada EU bi mogle dovesti do pada doznaka dijaspore koje su bitna odrednica potrošnje u BiH. Na osnovu svih trendova postaje jasno da, bez strukturnih promjena, kretanja i prognoze rasta kod nas su dominantno opredjeljene tendencijama unutar EU”, zaključio je Mlinarević. Nezavisne novine