BEOGRAD, Predsjednik Saveza ekonomista Srbije Dragan Đuričin ocijenio je danas da je podatak o rastu od 2,8 odsto za prva dva mjeseca “dobar indikator u ohrabrujućem pravcu”, ali da je Srbiji potreban rast ekonomskih aktivnosti od sedam-osam odsto da bi bila održana socijalna stabilnost, jer zemlja i dalje troši više nego što proizvodi, a budžetske deficite nadoknađuje zaduživanjem.
“Sve preko sedam-osam odsto je dobrodošlo, ali postojećim privrednom modelom jake valute u slaboj ekonomiji to ne može da se ostvari, jer su iscrpljeni resursi tog privrednog modela vezani za trošenje prihoda od privatizacije za održavanje socijalne stabilnosti i stabilnosti kursa”, naveo je Đuričin u izjavi Tanjugu
“Mislim da je vlada bila vrlo uspešna u tome da taj nizak nivo aktivnosti ne padne u krizi previše, ali to nije velika uteha za nas, jer da bismo održali socijalnu stabilnost moramo da imamo mnogo veći rast ekonomskih aktivnosti nego što smo imali kroz rast industrijske proizvodnje od početka godine”, ukazao je on.
Prema Đuričinovim riječima, treba imati u vidu da je 2009. godine industrijska proizvodnja pala 16 odsto, tako da je podatak o rastu od 2,8 odsto za prva dva mjeseca dobar indikator u ohrabrujućem pravcu, ali je to i dalje nedovoljno.
On je istakao da je Srbiji potreban značajniji priliv investicija, naročito u strateške sektore, koji se bave proizvodnjom razmjenjivih dobara i, prije svega, u energetiku, telekomunikacije, određene dijelove poljoprivrede i infrastrukturu.
Govoreći o najavljenoj prodaji 40 odsto akcija “Telekoma Srbija”, Đuričin je naglasio da mu je, kao građaninu Srbije, žao što se ta kompanija prodaje, ali i ocijenio da je koncept prodaje postavljen tehnički korektno i da je dobro zamišljen.
“Velika je odgovornost vlade da sredstva od prodaje ‘Telekoma’ upotrebi najpametnije, odnosno uloži u delatnosti koje imaju najveći multiplikator, a ja u ovom trenutku sem energetike ne vidim nijedan sektor koji je približno profitabilan kao telekomunikacije”, rekao je on.
Što se tiče programa subvencionisanih dinarskih kredita, Đuričin je naveo da se više radi o mjeri koja bi psihološki trebalo da djeluje na građane i da bude “inicijalna kapisla” za neke druge aktivnosti, nego što može fundamentalno da riješi probleme.
“S vremena na vreme moraju da postoje neki pritisci na rast konjukture, inicijative kratkoročnog tipa koje dolaze iz vlade i u tom smislu to deluje psihološki ohrabrujuće na stanovništvo i verovatno na planove preduzeća koji mogu biti ambicioziniji ako znaju da se građanima ‘upumpava’ novac preko kreditnih plasmana i povećava tražnja”, istakao je predsjednik Saveza ekonomista Srbije. Blic