BEOGRAD, Kašnjenje privrede u otplati kredita se smanjilo, ali se kod građana udvostručilo. Najveći rast imali su zajmovi za refinansiranje, što potvrđuje da građani konsoliduju svoje obaveze prema bankama.Građani i privreda prošle godine nisu dodatno uzimali kredite, pa im je zaduženost ostala skoro nepromijenjena. Prosječna zaduženost stanovnika Srbije bila je na kraju prošle godine 650 evra, tvrdi generalni sekretar Udruženja banaka Srbije Veroljub Dugalić.
Od tog ukupnog zaduženja, na dug po kreditima otpada 565 evra, po minusu na tekućem računu 25 evra i po kreditnim karticama 61. Ove cifre, kako je ocijenio Dugalić, potvrđuju da Srbija nije bila pogođena ekonomskom krizom kao ostale u kojima je kreditna zaduženost dramatična. Podaci Kreditnog biroa pokazuju da je na kraju 2008. zaduženost po stanovniku Srbije bila 675 evra, krajem 2007. godine 582 evra, a 2006. godine 386 evra.
Zaduženost građana prošle godine, precizirao je Dugalić, povećana je 4,3 odsto – sa 380,7 milijardi na 397,1 milijardu dinara. Procentualno, najveći rast imali su potrošački i stambeni krediti. U decembru prošle godine krediti stanovništvu su povećani tri odsto, a najveći rast imali su zajmovi za refinansiranje. To potvrđuje, kako je rekao Dugalić, da građani konsoliduju svoje obaveze prema bankama.
Najveći pad protekle godine imale su keš pozajmice – 31,1 odsto, što je razumljivo jer su i najskuplje. Potrošački krediti su lani povećani za 28,7 odsto, pre svega pod uticajem subvencionisanih kredita, a stambeni su zabeležili rast od 27,8 odsto. Trenutno se otplaćuje više od 70.000 zajmova za krov nad glavom.
Kašnjenje građana u otplati kredita prošle godine povećano je sa 1,5 na 3,2 odsto, odnosno više nego dvostruko. To je loš pokazatelj jer se mjesečno povećava, ali još nije alarmantno.
Zaduženost preduzeća minule godine porasla je za 19, a u decembru za 6,8 odsto. Pozitivan znak je što su preduzeća tokom decembra smanjila kašnjenje u otplati kredita sa 9,7 na 8,8 odsto, što je posljedica opreznije politike banaka u davanju kredita. Generalni sekretar UBS je ocijenio da će program subvencionisanih kredita pomoći bankama da i u ovoj godini očuvaju kreditnu aktivnost i da je to značajna pomoć privredi, tako da je dobro što je vlada nastavila taj program.
Broj lizing ugovora i njihovih korisnika smanjen je u 2009. za oko 20 odsto, broj kreditnih kartica sa kašnjenjem u otplati povećan je za 50 odsto, a najveće kašnjenje zabilježeno je u otplati minusa po tekućim računima jer se u nedostatku drugih načina građani odlučuju za taj skupi način zaduživanja. Politika
Dug po stanovniku 650 evra
