BANJALUKA, BRISEL – BiH je dobila prvu tranšu od 250 miliona evra makroekonomske finansijske pomoći EU za suzbijanje posljedica virusa korona, dok će druga polovina novca biti uslovljena sprovođenjem reformi.
Podsjećanja radi, EU je dodijelila tri milijarde evra pomoći za osam zemalja zapadnog Balkana i evropskog susjedstva, a svim zemljama pomoć je odobrena uz uslov za sprovođenje reformi koje su specifične za svaku zemlju.
Prema podacima koje smo dobili od Evropske komisije, međutim, jasno je da je BiH pomoć dobila zadnja, i to zato što se vlasti BiH nisu mogle usaglasiti za sprovođenje reformi.
Iz podataka EU koje su “Nezavisne” dobile vidljivo je da je Albanija svojih 180 miliona evra dobila još početkom septembra. Gruziji je novac odobren krajem septembra, a krajem novembra novac su dobili, pored Gruzije, još i Jordan i Moldavija. Gruzija je dobila 100 miliona evra od ukupno 150 miliona, Jordan 250 miliona od ukupno 700 miliona evra, a Moldavija 50 miliona evra od ukupno 100 miliona.
“Isplata narednih tranši uslovljena je ispunjavanjem svih obaveza koje su navedene u ugovorima. Brza i potpuna implementacija reformi biće važan pokazatelj privrženosti EU u solidarnosti s ovim zemljama koje su obuhvaćene krizom bez presedana”, navedeno je u Evropskoj komisiji.
Kosovo, Crna Gora i Sjeverna Makedonija novac su dobili početkom oktobra, i to Kosovo 50 miliona evra, Crna Gora 30 miliona, a Sjeverna Makedonija 80 miliona evra. Ukrajina je dobila 600 miliona od ukupno 1,2 milijarde evra pomoći početkom decembra.
Iz ovoga se jasno vidi koliko je BiH kasnila u odnosu na sve ove ostale zemlje, upravo zato što nije bilo saglasnosti u sprovođenju reformi. Osim kada su u pitanju evropski prioriteti, BiH kasni i kad su u pitanju uslovi iz drugih aranžmana.
U Delegaciji EU za “Nezavisne” kažu da u prvoj tranši neće biti uslova, a biće isplaćena nakon što BiH završi proces ratifikacije potpisanog memoranduma o razumijevanju.
Uslovi za drugu tranšu, kako su nam objasnili, uključuju mjere politika u oblastima ekonomskog upravljanja i izgradnje institucija, stabilnosti finansijskog sektora, transparentnosti i borbi protiv korupcije, te boljeg funkcionisanja tržišta rada, a koje se odnose na nedostatke utvrđene, između ostalog, tokom ekonomskog i finansijskog dijaloga s EU o Programu ekonomskih reformi BiH za 2020. godinu i zajedničkim ministarskim zaključcima iz maja 2020.
“Pored toga, uslovi su odraz tijesne koordinacije po ovim pitanjima, ne samo između službi Evropske komisije, već i s međunarodnim organizacijama, naročito s MMF-om i Svjetskom bankom, kako bi se osigurala komplementarnost i sinergija kako s programima pomoći EU, tako i s relevantnim programima i aktivnostima međunarodnih finansijskih institucija”, naglasili su oni.
Ukoliko, kako kažu, vlasti ne ispune navedene uslove u ovom roku, druga tranša neće biti isplaćena.
Vlasti moraju osigurati nadzor i transparentnost sveukupne pomoći dodijeljene za ublažavanje ekonomskih posljedica pandemije kovid-19. To uključuje i transparentnost državne pomoći koja se dodjeljuje preduzećima, što će takođe pomoći da se osigura da je novac poreskih obveznika dobro upotrijebljen. Podaci koji će biti dostupni za 50 najvećih korisnika pomoći treba takođe da sadržavaju ime korisnika i iznos dodijeljene pomoći.
Endrju Džuel, stalni predstavnik Međunarodnog monetarnog fonda, “Nezavisnim” je rekao da je činjenica da BiH nije ispunila uslove razlog što nije zaključen aranžman s tom finansijskom organizacijom.
U blogu koji su objavili Erik Nelson, ambasador SAD u BiH, i Metju Fild, ambasador Ujedinjenog Kraljevstva u BiH, navedeno je da međunarodna zajednica neće odustati od ovih uslova.
“MMF nudi značajnu podršku BiH, ali smatramo da je apsolutno pravedno – i da većina građana to razumije – da ovaj novac treba da bude uslovljen upravo ovim reformama. Predugo se čeka na preduzimanje koraka za pridruženje Svjetskoj trgovinskoj organizaciji, što bi omogućilo prijeko potreban podsticaj za biznis”, naglasili su oni.
Podsjetili su i na prioritete u Mišljenju EU, kao što su amandmani na Zakon o Visokom sudskom i tužilačkom savjetu, poboljšanje procesa javnih nabavki i značajni koraci protiv sukoba interesa.
“Znamo da postoje pojedinci u pravosuđu koji žele nešto postići i njima je potrebna naša podrška. Ali, konačni dokaz toga će biti odgovarajuće istrage, krivična gonjenja, presude i zatvorske kazne”, naglasili su oni. Nezavisne novine