Drašković: Profit trošim na nove fabrike

BEOGRAD, Koncern „Svislajon-Takovo” ne razmeće se „milionima, kamionima, avionima”, nema megalomanije, rasipništva, poslovnog glamura… Ali, nema ni kredita, vlasnik noću ne bdije nad dugovima nego nad strategijom osvajanja Švajcarske i Francuske. Rodoljub Drašković,vlasnik ovog koncerna, ne spada u kontroverzne biznismene, nije se učlanio ni u jedno udruženje, rijetko javno polemiše… 
A za „Politiku” kaže:”Držim se starog zanatskog pravila „tri puta mjeri, jednom sjeci”. Ono je savršeno jer nema rizika. Ja sam finansijski konzervativac, ne ulazim u novu investiciju uz pomoć kredita. Nisam spreman na taj rizik. Ulažem samo ono što sam zaradio kao profit. Ne više.

Jeste li Vi kapitalista i bogat čovjek?
Nisam. Ne smatram se bogatim, kapital ne trošim, već sa njim upravljam. Kapital nije u funkciji mog bogatstva, on je u funkciji društva i zaposlenih koji zasnivaju svoju životnu egzistenciju radeći u ovom poslovnom sistemu.

Kako niste bogati kad zapošljavate 7.500 hiljada radnika i imate tolike firme?
Zato što privatno nisam bogat, nemam kapitala na privatnim računima. Imam fabrike koje stvaraju profit, ali ga ulažem u nove investicije. Tačno je da imovina firmi ima svoju vrijednost, ali najveću vrijednost imaju finalni proizvodi iz mojih fabrika koje imaju trajnu tržišnu perspektivu.
Prvi sam radnik u Koncernu, racionalan sam u trošenju i služim za primjer i svojim saradnicima i svojim radnicima.
Koliko morate da radite kao vlasnik Koncerna?
Non-stop, dok ne završim dnevne obaveze. Radim svaki vikend, a na odmor ne idem jer se nisam umorio.
Koja je po redu u Koncernu fabrika gotovih jela koju ste u četvrtak otvorili u Gornjem Milanovcu?
Mislim 66. Imam fabrike u Srbiji, Makedoniji, BiH, Hrvatskoj… Sve one se uspješno dokazuju na tržištu i sve su profitabilne.
Jasna tržišna orijentacija je naš putokaz.
Pretežni smo izvoznici i izvozimo oko 65 odsto proizvodnje.
Naše komparativne prednosti u odnosu na konkurenciju su proizvodna i informaciona tehnologija, robotizovana procesna oprema, entuzijazam, znanje i stručnost.
Nas opterećuju i čine nas cjenovno nekonkurentnim na tržištu visoka davanja prema državi, jer našu cijenu koštanja opterećuju visoke carine, prelevmani i takse bez obzira na to što smo pretežni izvoznici. Naša prednost je da smo racionalni, visokoproduktivni, koristimo najsavremenija tehnološka dostignuća, a sve nam to obezbjeđuje prepoznatljiv kvalitet kod potrošača i cjenovnu konkurentnost.

Šta je bio Vaš odgovor na krizu?
Raditi više, trošiti manje, investirati više, jačati stečene pozicije na tržištu, obezbjediti rast profita. Na početku krize svima sam, od mojih najbližih saradnika do radnika, ja lično objavio da za isti novac sada mora da rade 30 odsto više. Iz krize moramo izaći poslovno jači u odnosu na prethodni period.

Kako Vas prati menadžment u vrijeme krize?
Bio sam prinuđen da Koncern oslobodim od menadžmenta koji nije sposoban da se nosi sa definisanim programom u borbi protiv ekonomske krize. Poslije njihovog odlaska preuzeo sam sve poslove, doveo početnike kao asistente i osposobljavam ih za najteže uslove poslovanja. Danas ti tridesetogodišnjaci uspješno nose programe razvoja. Brzo uče, brzo primaju radni nalog i bez greške ga realizuju.
Vrijeme je pokazalo da mi je to bio jedan od najjačih poslovnih poteza u vrijeme krize.
Vlasnici i menadžeri mnogih kompanija kažu da ne spavaju zbog dugova. Imate li Vi taj problem?
Nemam. Uredno servisiramo svoje finansijske obaveze, uredno izmirujemo obaveze državi, dobavljačima, investicionim projektima. Koristimo kratkoročni subvencionisani kredit za podsticaj izvoza od osam miliona evra, na godišnjem nivou, od čega smo već uredno vratili polovinu kredita.

Planirate da kompaniju iznesete na Berzu i dokapitalizacijom pribavite kapital za novi razvoj?
Dovoljno smo profitabilni da iz tog kapitala možemo da finansiramo razvoj, a ne bih da menjam vlasničku strukturu.

Prije neki dan objavljeno je da je suvlasnik Vaše kompanije hrvatski biznismen Ivica Todorić?
Pusta želja ili štamparska greška. ”Svislajon-Takovo” ima čistu vlasničku strukturu i ona se trajno neće mjenjati.

O čemu onda Vi noću razmišljate?
Razrađujem nove ideje, radim nove projekte, radim na programu puštanja u rad nove fabrike sladoleda, koja se otvara za mjesec dana.

Koliko Vas je koštala?
Oko 25 miliona evra koje sam obezbjedio iz profita. Ovaj novi proizvod stvaramo na našim dokazanim brendovima, mislim prije svega na ”eurokrem”. S obzirom na visoku tehnologiju, na najsavršeniju procesnu opremu koja obezbjeđuje visoku produktivnost, na tržištu sladoleda bićemo kvalitetniji i jeftiniji od konkurencije.

Da l’ ste tako napravili i fabriku gotovih jela?
Da. Koštala me je pet-šest miliona evra. Potpuno je robotizovana i zaposliće oko 180 ljudi. Projektovana je za tržište regije, onog momenta kad budemo imali tržište Evropske unije, fabrika će se širiti. Pravimo jela za urbanu porodicu, školsku omladinu i djecu. Startovali smo sa 25 gotovih jela, ali ćemo vrlo brzo širiti asortiman. Sve sirovine su iz našeg „etno programa”.
Glavni cilj je osvojiti tržište i pobjediti konkurenciju.
Koliko je veliki taj „kamen oko nogu” s kojim izlazite na strano tržište?

Mi smo 30 odsto opterećeniji u ceni koštanja proizvoda od inokonkurencije. I pored toga mi osvajamo svjetsko tržište.

Zaista?
Moj strateški cilj je osvajanje tržišta Evrope. Sada smo u Švajcarskoj. Imamo povratne informacije sa tržišta da se u Švajcarskoj proda više „eurokrem” tabli, nego tabli čokolade najvećeg uvoznika za tržište Srbije.
Krenuli smo bili i na Francusku, ali nas je tužio „Ferero”, navodno da smo kopirali boje sa njegove ambalaže. Dobro, umjesto crvene stavićemo zlatastu ambalažu na sve naše proizvode i osvojićemo Francusku.

Je l’ Vi to ozbiljno?
Da. Nama je jedini problem što svi trgovci za nova tržišta traže ekskluzivitet, a mi lako ne prihvatamo tržišni monopol. To nam je ograničavajući faktor u osvajanju tržišta, oni nas koče. Zato za novo tržište dajemo ekskluzivitet na godinu dana, ne duže. Cilj mi je da od „Takova” napravim najveću kuhinju za urbanu porodicu. Zato dva puta godišnje obavljamo revitalizaciju proizvodnje, izbacujemo proizvode koji se nisu dokazali na tržištu i uvodimo nove. U posljednje dve godine izbacili smo na tržište 150 novih proizvoda, a ugasili blizu 100. Ne isplati nam se da proizvodimo bilo koji artikal čija je godišnja realizacija ispod 200.000 evra. To je naš zakon.

Šta Vas vodi u poslu?
Zakon tržišta. Tržište je bog, ili ga slušaš i poštuješ ili si propadaš.

Ako su prošla i ova godina označene kao krizne, koliko ste Vi investirali u vrijeme krize?
Prošle godine samo u proizvodne kapacitete u Srbiji investirali 35 miliona evra i ove godine neće biti ispod 30 miliona evra.
Zaustaviti investicije znači imati stagnaciju, a ona je za nas propadanje. Ni u ludilu ne smijemo da stanemo sa razvojem kompanije. Naš jedini strateški cilj za drugu polovinu ove godine su projekti za novu fazu investiranja i program osvajanja novih tržišta.Na novim projektima radna mjesta dobiće 750 ljudi.
Za iduću godinu dva su cilja: osvajanje novih tehnologija i opreme i osvajanje tržišta.
Mi smo danas među vodećim u Evropi, a cilj nam je vrh Evrope.

Da li imate problem kao i drugi snabdjevači trgovinskih lanaca da naplatite isporučenu robu?
To su danas normalni odnosi na tržištu. Robu dajemo na odloženo plaćanje od 60 do 90 dana. Danas svi u tržišnom sistemu kasne sa plaćanjem ali zato treba imati jak obrtni kapital. Kad god otvaram nove pogone, rezervišem obrtni kapital koji će pratiti tu proizvodnju. To je moj model za krizna vremena.
Nama je najbitnije da naplatimo, pa makar i da trgovci kasne od 15 do 30 dana.

Nije Vas bilo u polemici oko kursa dinara?
Tu sam potpuno jasan, ne treba po svaku cijenu štititi dinar. Moj stav je da se uvede evro.

Smetali Vam u poslovanju nestabilan dinar?
Kako da ne. U modernoj ekonomiji sve se mora planirati. Tržišna stabilnost je najbitnija. Ako pada potrošačka moć zato što pada vrijednost dinara, zato što padaju zarade, zato što je svakim danom sve više nezaposlenih i otpuštenih radnika – to direktno utiče na prodaju mojih proizvoda.

Da li ste uspjeli da revitalizujete fabrike koje ste kupovali u privatizaciji?
Najveći uspjeh smo postigli u „Takovu” koje je bilo posustali gigant. Sve pogone smo revitalizovali, uveli nove tehnologije i najsavremeniju opremu… Nismo imali prinudna otpuštanja, gradili smo nove fabrike i tu zapošljavali višak radne snage.
Imamo rast zapošljavanja u najvećem djelu proizvodnih preduzeća. Imali smo jak socijalni program u koji smo uložili blizu 20 miliona evra. A najviše problema imao sam sa kupljenim društvenim preduzećima.

Optužuju Vas da uništavate „Mitros”?
Pet godina uporno sam radio na novoj tehnologiji, investirao ogroman novac, pokušao osposobljavanje radnika i prilagođavanje proizvodnje zahtjevima tržišta. Ni u čemu nisam uspio. Imali smo loš kvalitet proizvoda, preko 50 odsto proizvodnje vraćalo se sa tržišta. „Mitros” je samo pravio gubitke. Došao je kraj i pokrenuli smo stečaj, to je najzdravija ekonomska mjera.
Oslobodili smo se gubitaša koji je samo trošio pare drugih firmi u sistemu.

Otkud toliko loše proizvodnje?
Sremska Mitrovica je čudna sredina, tamo nije uspjela nijedna privatizacija. Sva društvena preduzeća su propala. To pripisujem lokalnom sindikatu i lokalnom mentalitetu. Radnici su uspjeli u svom cilju. Šest godina su živeli na principu „radio ne radio, svira ti radio” Svi zaposleni su tužili svoju matičnu firmu zbog neisplaćenih zarada kada nisu radili i ostvarili su svoja prava na sudu. Neka sad to naplate iz stečajne mase.
Davali smo im savjet da povuku tužbe i sačuvaju firmu i radna mjesta. Jer, ako je oni ne sačuvaju, nema ko drugi. Oni su i prije privatizacije gledali samo svoj lični interes i borili se da izvuku isključivo ličnu korist. Tako su upropastili „Mitros”, a u tome im je pomoglo sremskomitrovačko sudstvo.
Priznajem grešku što sam to kupio, držao tolike godine i investirao u njega. Promašene akvizicije su me koštale preko 25 miliona evra. Za taj novac sam mogao da izgradim najmanje tri fabrike.
Do ekonomske krize tolerisalo se da u okviru Koncerna uspješna preduzeća pomažu neuspješna, ali sada to više nije moguće. Sada svako preduzeća ili uspješno radi ili ide stečaj. Ovu poruku sam objavio i svi su je shvatili, osim onih koji su otišli u stečaj.

Šta ćete poslije stečaja?
Ili ćemo ih mi kupiti i sa novim proizvodnim programom i tehnologijom sljediti put tržišne orijentacije, ili će ih kupiti neko drugi ko će to uraditi bolje od nas.
Kakav je nauk iz slučaja „Mitros”?
Nikad više neću kupovati bilo koje preduzeće u Srbiji. Najveće ekonomske efekte postižemo kad gradimo fabrike „na livadi”.
——————————————-
Skupa država
Državna administracija je neprofesionalna i strašno skupa. Smatram da treba otvoriti univerzitet za školovanje kadrova za državnu administraciju. Time bismo dobili profesionalnu državnu upravu, a ne da svaka politička opcija vodi sa sobom državne činovnike.
————————————————-
MMF
Kako vidite ulogu MMF-a u Srbiji?
MMF propisuje mjere i kontroliše njihovu realizaciju. Ukoliko želimo da se pridružimo privredno razvijenim zemljama Evrope, mjere MMF-a se moraju dosljedno sprovesti u život. Politika