GACKO – Za stanovnike opštine Gacko restrikcije tokom letnjih meseci su odavno trebale biti samo ružno sećanje. Ipak, radovi čiji je kraj bio planiran za decembar 2019. nisu ni blizu završne faze. U međuvremenu je nestalo para, pa je raspisan novi kredit. Nadležni u opštini kažu da sve teče po planu. Stanovnici sela sa kojima smo razgovarali su na ivici strpljenja jer mesec dana voda ne dolazi. Kanisteri i kante su im svakodnevni rekviziti.
Iz Vodovoda Gacko su i ove godine sredinom jula apelovali na stanovnike da štede vodu i najavili restrikcije. Naime, tokom letnjih meseci, izdašnost izvorišta Vratlo sa koga se snabdeva opština Gacko pitkom vodom, nije dovoljno da podmiri potrebe potrošača. Zbog toga se od jula, pa nekad sve do oktobra, sela isključuju sa vodovodne mreže. Pokušaj da se napravi raspored i povremeno voda “pusti” i seoskim domaćinstvima izazvala je nestašicu u gradu, pa su iz Vodovoda saopštili da urbano područje ima prioritet.
Prepušteni sebi
“Seljak je dovoden u strašnu poziciju. Ako može, nek se sam snađe ili neka krepa, Krave nam prelaze 11 kilometara u jednom pravcu da bi pile vodu. Poznajući našu vlast, ta voda nikada neće ni doći”, jada se sagovornica iz sela Dobrelji.
U Garevi ispred kuće zatičemo braću Milenka i Milana Jegdić. Milenko kaže da je uvek glasao za ovu vlast i da ima svoje razloge da je i dalje podržava. Ipak, ističe da je ovo što se dešava veoma ružno.
“Mi smo građani, ne drugog, nego desetog reda. Ne dozvoljavaju sad da uplatiš par kubika vode. Kažu, nađi vozača, pa se dogovori sa njim. Snalazim se svakako. Živim, što se tiče vode, kao pre 50 godina. Meni nije mnogo teško jer sam samac. Ipak, u 21. veku je suludo komentarisati da nema vode”.
Njegov brat Milan je učitelj u penziji. Na pitanje koliko košta kad nema vode, s obzirom da moraju da plaćaju cisternu i pune čatrnje, kzaže da ga košta najviše živaca.
“Pre sto i više godina naš okupator je obezbedio da voda ovuda teče celo leto. Uradio je kanale, polje se navodnjavalo. Stoka je imala vodu. Danas svi pojimo stoku na izvoru, otprilike tri kilometra udaljenom. Koliko košta kada nema vode? Košta me živaca najviše. Najmanji problem je novac. Kome se obratiti, kome doći?”, pita revoltirani čovek.
Milenko dodaje da je, uprkos najavama, bio skeptik da će voda iz novog sistema poteći.
Naime, rešenje za višedecenijski problem sa nedostatkom vode u letnjem periodu pronađeno je u reci Pridvorici iz koje bi se dodatne količine vode “upumpavale” u postojeći sistem vodosnabdevanja.
Projekat je nakon dugog niza godina, kako je u februaru 2018. rekao Dragan Papović, načelnik Odeljenja za privredu u opštini Gacko, dobio zeleno svetlo od Vlade. Tada je izjavio da je vrednost projekta oko 5 miliona, da će polovina sredstava obezbediti Evropska investiciona banka (EIB), dok će opština učestvovati sa 15%. Ostatak su čine bespovratna sredstva iz međunarodnih institucija. Tada je rekao i da je period vraćanja kredita 25 godina sa grejs periodom od 8 godina i najavio raspisivanje međunarodnog tendera.
Pet meseci kasnije, 17. jula 2018. je u Opštini Gacko potpisan ugovor o realizaciji pomenutog projekta vredan 4,8 miliona maraka bez PDV-a. Ugovor su potpisali načelnik opštine Milan Radmilović i direktor preduzeća “Buk Promet” iz Bijeljine koje je dobilo ovaj posao.
„Mi smo u dugoj proceduri sa Ministarstvom finansija oko definitivnog rešavanja vodosnabdevanja u opštini Gacko. Ovo je projekat koji će prihvatiti do 40 sekundnih litara vode iz Pridvorice i radiće se vod u dužini od oko 11 – 12 kilometara, koji će biti spojen sa postojećim izvorištem Vratlo. Time ćemo praktično 98% opštine pokriti pitkom vodom“, rekao je tada Radmilović. Rok za završetak projekta je bio 7. decembar 2019. Uprkos optimizmu koji je tada prevladavao, godinu dana kasnije, radovi ni izbliza nisu pri kraju. Ispostavilo se da je za rešenje koje su nadležni izabrali treba više i para i vremena.
Po planu sa zakašnjenjem
Mada iz Odeljenja za urbanzam i građevinarstvo poručuju da radovi teku po planu, jasno je da su u velikom zaostatku. Osim toga, od prvobitnih 15% para koje će se izdvojiti iz budžeta, došlo se do dvostruko većeg iznosa. Aleksa Zelenović, načelnik odeljenja je rekao da će se iz budžeta opštine izdvojiti 1,7 miliona maraka za sufinansiranje radova.
Da su pare problem potvrđuju i sagovornici koji su direktno uključeni u realizaciju ovog projekta.
“Radovi idu traljavo. Na terenu se vidi jedna neozbiljnost. Kažu da je zbog toga što nema para. Da opština ima da plati, sigurno bi to ubrzalo radove. Ovako, čeka se kredit da se plati izvođačima”, kažu sagovornici.
Da u ovome ima istine potvrđuje i činjenica da je Opština Gacko krajem avgusta raspisala tender za kreditno zaduženje u iznosu od 3. 035. 000,00 КМ na 90 meseci uz grejs period od 6 meseci.
Predviđeno je da se od tih para direktno za dogradnju vodovodnog sistema opštine Gacko utroši 750 000 maraka. Uz izgradnju vodovoda za selo Brljevo i 200 000 KM za tu namenu, cifra se penje na skoro milion.
Da se podigne kredit od 4 miliona KM odbornici SO Gacko su dali zeleno svetlo i početkom 2016. godine. Novac je i tada trebao da bude utrošen na kapitalne investicije, kao što je uređenje trga Save Vladislavića. I novi kredit, raspisan 4 godine kasnije, za uređenje trga je predviđa sto hiljada maraka.
Svake četvrte godine kredit
Odbornici sa kojima smo pričali su saglasni da se moglo mnogo toga uraditi bez zaduživanja građana.
“U budžet opštine je uplaćeno najmanje 85 miliona maraka od 2003. godine kada je zakonski obavezana RiTE Gacko da izdvaja naknadu za korišćenje neobnovljivih prirodnih resursa. To je ogroman novac koji je potrošen, a mi dižemo kredite. Na svaki ugovor ide aneks koji podiže cenu koštanja. Ništa nije bolje ni na republičkom nivou. Stanje je svugde preslikano, a ono kaže da se pred svake izbore dužu krediti“, objašnjava jedan od njih.
Naši sagovornici su saglasni u jednom. U izgradnju i rekonstrukciju lokalnih puteva je utrošeno toliko para kao za magistralne. Lavovski deo i tek raspisanog kredita, 1,4 miliona, biće utrošen baš za to.
I dok nadležni razmišljaju u milionima, stanovništvo na selima se dovija kako da u vreme korone održava elementarnu higijenu. Sagovornik sa početka priče je instalirao bure i napravio improvizovani tuš.
“Nikad ta voda neće doći“, kratko je prokomentarisala stanovnica Gareve koja je sa kantom došla do rođaka po vodu.
“Ništa me ne pitajte. Voda je nestala pre mesec dana i nikako nije dolazila. I treba na ovaj način da se odnose prema nama kad se niko ne buni. Ja nemam čatrnju, dvadeset godina se mučim tokom leta. Donosila sam kanistere za kuvanje i piće sa česme ispred kapele, ali sada su to zavrnuli. Kao da ljudi iz obesti dolaze tu. Ne mogu vam opisati kako sam se osećala. Sistem vlasti je isti, samo se ljudi menjaju. Strašna je činjenica da danas ne možemo da se okupamo. Nema te vode koja bi njih mogla oprati. Bunili su se što su pustili vodu selima, a grad nema. Ko živi na selima, šta smo mi, stoka. Ja bih sad vrištala, verujte mi”, revoltirana je meštanka Gareve.
S obzirom da građevinska sezona ulazi u svoju završnicu, a imajući na umu da kredit neće biti realizovan pre novembra, radovi na dogradnji vodovodnog sistema će ući i u 2021. godinu.
Direkt