LONDON – Godišnje istraživanje kompanije Deloitte, 14. po redu, o generaciji Z i milenijalcima, obuhvata odgovore više od 23.000 ispitanika iz 44 zemlje. Prema projekcijama, do 2030. godine ove generacije činiće 74 odsto svjetske radne snage.
Istraživanje pokazuje da su im prioriteti novac, smisao i balans između poslovnog i privatnog života, dok sticanje tehničkih i „mekih“ vještina smatraju ključnim za uspjeh u budućem poslovnom okruženju.
Razvoj karijere bez adekvatne podrške od strane lidera
Iako su ambiciozni, mnogi pripadnici generacije Z ne žele da postanu rukovodioci, navedeno je u saopštenju kompanije. Umjesto toga, važne su im mogućnosti za učenje, ravnoteža između posla i privatnog života, i napredak.
Rukovodeće pozicije nisu prioritet: Samo šest odsto pripadnika generacije Z vidi sebe u rukovodstvu kao glavni cilj. Ipak, mnogi biraju poslodavce upravo zbog mogućnosti za učenje.
Žele više podrške od rukovodilaca: Oko polovine kaže da bi želeli da ih rukovodioci uče i mentorišu, ali to zaista iskusi samo trećina.
Sumnje u obrazovanje: Oko četvrtina ispitanika sumnja da fakultetsko obrazovanje pruža relevantne veštine i iskustvo za tržište rada.
GenAI i budućnost rada
Rezultati istraživanja su dalje pokazali da upotreba generativne vještačke inteligencije brzo raste i pomaže mladima da poboljšaju kvalitet rada – ali izaziva i zabrinutost.
Sve više koriste GenAI: Velika većina očekuje da će GenAI promijeniti njihov posao u narednih godinu dana. Više od polovine već sada koristi vještačku inteligenciju u svakodnevnom radu.
Pomiješana osjećanja: Iako mnogi navode poboljšanje u kvalitetu rada i balansu, preko 60 odsto se brine da bi AI mogao da eliminiše radna mjesta, pa traže poslove koji su “otporni na AI”.
„Meke“ vještine su ključne: Više od 80 odsto ispitanika smatra da su vještine poput empatije, komunikacije i liderstva važnije za napredovanje u karijeri nego tehničke vještine.
U potrazi za novcem, smislom i ravnotežom između poslovnog i privatnog života
Kada biraju poslove i razmišljaju o karijeri, mladi navode tri ključna faktora: finansijsku sigurnost, svrhu i ravnotežu između privatnog i poslovnog života.
Finansijska nesigurnost raste: Skoro polovina pripadnika generacije Z (48 odsto) i milenijalaca (46 odsto) kaže da se ne osjeća finansijski sigurno – što je značajan porast u odnosu na prošlu godinu. Bez finansijske sigurnosti, rjeđe doživljavaju posao kao smislen i imaju lošije mentalno zdravlje.
Svrha utiče na zadovoljstvo poslom: Devet od deset ispitanika kaže da im je osjećaj svrhe važan za zadovoljstvo na poslu. Za neke to znači pozitivan uticaj na društvo, a za druge mogućnost da zarade, imaju slobodno vrijeme ili razviju vještine koje im pomažu van posla.
Dobro mentalno zdravlje pomaže u održavanju osjećaj svrhe: Među onima koji prijavljuju dobro mentalno zdravlje, 67 odsto generacije Z i 72 odsto milenijalaca kaže da njihov posao ima smisla. Kod onih sa lošim mentalnim zdravljem, taj procenat je znatno niži (44 odsto i 46 odsto).
Ovo istraživanje obuhvata odgovore 14.751 pripadnika generacije Z (rođeni između januara 1995. i decembra 2006.) i 8.731 milenijalca (rođeni između januara 1983. i decembra 1994.).
Ukupno je anketirano 23.482 ispitanika iz 44 zemlje širom svijeta. Anketa je sprovedena putem online upitnika između 25. oktobra i 24. decembra 2024. godine, a dio odgovora dolazi iz dodatnih kvalitativnih intervjua.
Napomena: Generacija Z u ovom istraživanju uključuje samo punoljetne osobe, zbog čega se gornja granica pomjera svake godine. Biznis.rs