BEOGRAD, Dinarska štednja u bankama u Srbiji je od 2012. utrostučena, kažu u Narodnoj banci Srbije.
Kako navode, u 2018. je povećana za dve milijarde dinara i dostigla je rekordnih oko 51,5 milijardi dinara.
Međutim, građani i dalje najviše štede u evrima, te štednja u toj valuti čini 91 odsto ukupne devizne štednje, što je nešto manje od devet milijardi evra.
I dinarska i devizna štednja poslednjih nekoliko godina beleže konstantan rast, rekao je za Tanjug generalni direktor Sektora za monetarne operacije NBS Nikola Dragašević.
Dok je od 2012. dinarska štednja utrostručena, po podacima NBS, devizna štednja od 2011. raste prosečno oko 315 miliona evra godišnje, a od početka 2018. povećana je za 230 miliona evra.
“Ukupna štednja gradjana u domaćim bankama iznosi 10 milijardi evra, od toga 9,6 milijardi evra, odnosno negde oko 96 odsto štednje je devizna štednja, dok se nešto više od četiri odsto ukupne štednje gradjana odnosi na dinarsku štednju”, rekao je Dragašević.
Kada je upitanju ročnost štednih uloga, navodi da je i u slučaju dinarske i u slučaju devizne štednje uglavnom reč o štednim ulozima oročenim na period do godinu dana.
“Međutim, tu postoji razlika kada je reč o dinarskoj i deviznoj štednji. Kada govorimo o dinarskoj štednji najveći deo, odnosno 60 odsto dinarske štednje odnosi se na štednju koja je oročena na period od godinu dana, dok se 25 procenata odnosi na neoročenu štednju (avista), odnosno na štednju po viđenju”, precizira Dragašević.
Kada je riječ o deviznoj štednji, navodi da se 62 odsto devizne štednje odnosi na neoročenu štednju, odnosno na devizne depozite po viđenju, dok se 18 procenata odnosi na štednju koja je oročena na period od šest mjeseci do godinu dana.
“Ukoliko govorimo o valutnoj strukturi devizne štednje, tu se najveći deo, odnosno 91 odsto devizne štednje, odnosi na štednju u evrima, 4,5 procenata je štednja deponovana u američkim dolarima, a 3,5 procenata štednja u švajcarskim francima”, kaže Dragašević.
Podsjetio je da je 2012. NBS počela sa promovisanjem veće upotrebe dinara u domaćem finansijskom sistemu u skladu sa svojom Strategijom dinarizacije.
Kaže da NBS već šest godina predano radi na poboljšanju ekonomskog ambijenta što je, ističe, prvi stub Strategije dinarizacije i osnova da se dinar više koristi u finansijskom sistemu, ali i navodi druga dva stuba.
“To je razvoj tržišta dinarskih pozajmica, odnosno novčanog tržišta u dinarima, tržišta dinarskih obveznica i tržišta finansijskih derivata, čime se jača zaštita od deviznog rizika”, rekao je Dragašević.
Sve te aktivnosti NBS, uz održavanje relativne stabilnosti deviznog kursa, postizanje, a zatim i održavanje inflacije na niskom i stabilnom nivou u posljednjih pet godina doprineli su većem povjerenju u monetarnu politku NBS, naglašava Dragašević.
“Samim tim, veće poverenje je ostvareno u domaću valutu i sve to treba da doprinosi većoj dinarskoj štednji, odnosno većoj atraktivnosti dinarske štednje u odnosu na deviznu”, zaključio je Dragašević. B92