SARAJEVO, BANJALUKA – Pandemija virusa korona natjerala je kompanije da se brzo prilagođavaju i uvode nove modele poslovanja. Oni koji nisu bili inovativni i spremi da se mijenjaju, danas više ni ne postoje.
Ispostavilo se kako je sprovedeni proces digitalizacije mnogima pomogao da prebrode krizu i opstanu na tržištu, unaprijedi svoje poslovanje, a svoj proizvod napravi konkurentnijim.
Kako je pandemija narušila globalne lance snabdijevanja, tržište Bosne i Hercegovine postalo je interesantno stranim kompanijama koji su na njemu tražili poslovne partnere.
Globalizacija je učinila da se dobar dio procesa preseli u Kinu, ali se sada to uveliko mijenja.
Privreda Bosne i Hercegovine, tradicionalno oslonjena na Evropsku uniju dobila je šansu za novi zamah.
Međutim, nizak stepen digitalizacije bi je u tome mogao da sputa. Jednostavno, u dosta slučajeva tehnologije i procesi nisu kompatibilni.
Paket kredita od 40 miliona evra
Program “Go Digital” koji sprovode Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) i Evropska unija (EU) mnogima bi mogao da bude odskočna daska za digitalizaciju.
Riječ je o 40 miliona evra namjenjenih malim i srednjim preduzećima koji će biti plasirani kroz veoma povoljne kredite EBRD-a, podržane grantom EU u iznosu od 15 odsto kredita.
“Za uslove koji vladaju u BiH to su poprilično ozbiljna sredstva, ujedno i najpovoljnija na tržištu. Sada sve zavisi od banaka preko kojih će se plasirati sredstva, ali do kraja godine bi skoro sve trebale biti uključene u ovaj program”, kaže za CAPITAL Zihnija Hasović iz EBRD-a.
Prema njegovim riječima komunikacija između poslovnih partnera sa različitim stepenom digitalizacije je poprilično komplikovana.
“Primjera radi, klijent iz Evrope želi da u svakom trenutku zna gdje se nalazi njegova narudžba i u kojoj je fazi je obrade kako bi on mogao planirati svoje poslovne procese. Svijet se mijenja, nove tehnologije na tržištu su prisutne a ovde je situacija takva da većina malih i srednjih preduzeća ima eksterno knjigovodstvo i neki softver koji prati finansije, dok mali broj ima pokrivene procese u proizvodnji”, kaže Hasović, koji će o ovom programu govoriti i na digitalnoj konferenciji “DDays”, a koja se 16. i 17. juna održava u Bečićima u Crnoj Gori.
Podsjeća kako je većina domaćih preduzeća u kontaktu sa zapadnim partnerima koji vrše uticaj na njih da se digitalizuju i prihvate nove tehnologije.
“To je jednostavno potrebno da bi komunicirali na jednakom nivou. U pitanju su rješenja koja pomažu da vladate informacijama i da odluke donosite na osnovu činjenica, a ne na osnovu osjećaja”, kaže on.
Inače, kako je to pojašnjeno prilikom prezentacije projekta, mala i srednja preduzeća će moći aplicirati za novac koji mogu ulagati kako u hardver, tako i u softver.
„Ove investicije mogu biti samostalne ili u tandemu sa drugim ključnim investicijama u automatizaciju ili mašine koje poboljšavaju zaštitu životne sredine i kvalitet proizvoda jer će se najmanje 60 odsto prihoda od kredita koristiti za finansiranje investicija u zelene tehnologije”, kazali su ranije iz EBRD-a.
Grant u visini 15 odsto kredita
Prvi element programa biće specijalizovana kreditna linija koju će obezbediti EBRD u saradnji sa lokalnim finansijskim institucijama. EU će obezbediti podsticaje za grantove u vrednosti do 15 odsto ukupnog iznosa kredita kako bi ulaganja MSP u digitalizaciju, automatizaciju, konkurentnost i zelene tehnologije bila pristupačnija.
Go Digital u Bosni i Hercegovini će također ponuditi malim i srednjim preduzećima pristup prilagođenim savjetodavnim uslugama, kursevima i obukama kako bi im pomogao da bolje razumiju mogućnosti koje im pruža digitalizacija.
Novi program Go Digital u Bosni i Hercegovini direktno doprinosi Digitalnoj agendi Evropske komisije za zapadni Balkan, koja ima za cilj da podrži tranziciju privatnog sektora i pomogne preduzećima da u potpunosti osiguraju prednosti digitalne transformacije privrede.
Predsjednik Unije udruženja polodavaca Republike Srpske, Saša Trivić kaže kako je riječ o dugotrajnom, ali i neizbježnom procesu.
“Svi zajedno moramo raditi na osvješćavanju poslodavaca o potrebi digitalizacije. Ta svijest se razvija ali i dalje nije na visokom nivou. Digitalizacija podiže kvalitet proizvoda ali i produktivnost bez koje nema većih plata”, kaže Trivić.
On očekuje da paralelno sa privredom, veći zamah u digitalizaciji napravi i država te im tako olakša i ubrza poslovanje.
CAPITAL: D. Tovilović
