BEOGRAD, Srpske vlasti moraće da se suoče sa restrukturisanjem preduzeća, završetkom privatizacije, pojednostavljenjem birokratije, kaže Vensan Dežer, šef delegacije EK.
Najslabije tačke srpske ekonomije trenutno su fiskalna, odnosno budžetska politika, reforma sistema socijalne sigurnosti, siva ekonomija, ali i nedovoljna sposobnost kompanija da se suoče sa konkurentima iz Evrope, kao i nepostojanje ozbiljne industrijske strategije s posebnim akcentom na najvažnije sektore, istakao je Dežer.
Predstavljajući ekonomski dio godišnjeg izvještaja o napretku Srbije u procesu pridruživanja EU šef delegacije Evropske komisije rekao je da se Srbija kreće u dobrom pravcu, što nije lako u uslovima ekonomske krize.
“Ovdašnje vlasti ipak će morati da se suoče sa još nekim izazovima, kao što su restrukturisanje državnih preduzeća, završetak procesa privatizacije, kontrola dosadašnjih ugovora o prodaji firmi, dalje unapređenje poslovnog okruženja, dodatno pojednostavljenje birokratskih procedura, ali i povećanje poverenja u pravni sistem”, naveo je Dežer.
Prema njegovim riječima, srpski parlament usvojio je mnoge zakone koji su u skladu sa pravnim sistemom Evropske unije, ali će od presudnog značaja biti njihova primjena. Kako kaže, ulazak u evropsku porodicu donijeće mnogo koristi srpskim kompanijama, potrošačima i poreskim obveznicima. Preduzeća će izaći na tržište od pola milijardi stanovnika, ali će, takođe, imati priliku da svoje standarde usklade sa evropskim.
“Potrošači će imati veći izbor robe i usluga, a i cijene će biti niže. Takođe, bezbjednost hrane će biti zagarantovana. Poreski obveznici biće sigurni da im se na odgovarajući način vraća novac koji plaćaju državi na ime različitih nameta”, kazao je on.
Stručnjaci Evropske komisije smatraju da Srbija može da uštedi novac racionalizacijom procesa javnih nabavki i jačanjem sistema kontrole. Jer, država na taj način troši enormne sume novca (oko četiri milijarde evra). Na tom polju ima prostora za dodatne uštede, ocjenjuju. Takođe, u Srbiji treba unaprijediti sve sisteme kontrole i olakšati rad agencijama koje se time bave.
“Bilo da je riječ o revizorima ili stručnjacima iz Komisije za zaštitu konkurencije, problemi su isti. Oni često nemaju osnovne uslove za rad. Nedostaju im prostorije, ali i stručni kadrovi”, napominje Jelena Zekić iz Evropske komisije.
Komisija ostaje pri stavu iz jula, da treba ukinuti vize za građane Srbije od 1. januara naredne godine, da EU treba da primjeni Prelazni trgovinski sporazum sa Srbijom, ali i da će naša zemlja moći da računa na 200 miliona evra finansijske pomoći. B92