BON – Zbog pandemije koronavirusa SAD, EU i Njemačka su odobrile milijarde evra i dolara kredita i pomoći, piše Dojče vele, uz pitanje- da li su to pokušaji da se spriječi recesija ili se svijet već u njoj nalazi?
U fijoci bankara centralnih banaka već decenijama netaknut stoji prijedlog nobelovca Miltona Fridmana (1912-2006): “takozvani novac iz helikoptera”. Fridman je tako nazvao novac koji centralna banka neke zemlje stvara – ni iz čega – i potom ga daje građanima tako da pada po ljudima kao da ga neko baca helikoptera.
DW tu ideju naziva – “kiša para” i dodaje da danas, za mnoge ekonomiste, ta Fridmanova ideja više nije samo luda ideja.
Koncept ”kiše para” mogao bi postati društveno prihvatljiv”, smatra ekonomista i bivši rektor univerziteta Bundesbanke Ditrih Šonvic.
Mario Dragi, bivši šef Evropske centralne banke za tu ideju je rekao da je “veoma zanimljiva”.
Razlog iznenadnog interesovanja za Fridmanov koncept je očigledan: monetarna politika je iscrpila gotovo sve svoje mogućnosti.
“Devedesetih godina, tadašnji šef američke centralne bank, Ben Bernanke, napravio je za centralnu banku Japana listu mjera koje bi mogle da se preduzmu za jačanje ekonomije“, rekao je analitičar Komercbanke Ulrih Lojhtman i dodao:
“Centralne banke svijeta su od finansijske krize 2008. u potpunosti odradile tu listu – osim posljednje tačke: kiše para.”
“Kiša para” tako postaje poslednje sredstvo centralnih banaka. Ekonomisti Dojče banke su 2016. došli do zaključka da kiša para može biti značajno efikasnija od tradicionalnih sredstava monetarne i fiskalne politike.
Naravno, ne radi se zapravo o bacanju novca iz helikoptera na građane. Umjesto toga, Evropska centralna banka bi mogla da uknjiži novac direktno na račune građana da bi povećala potražnju i inflaciju.
Danijel Koen, francuski ekonomista još je u jesen 2019. predložio da ECB svakom građaninu u Evrozoni za Božić isplati ili uplati 1.000 evra.
Kritičari se, međutim, plaše da bi efekat mogao brzo da se izgubi. Mnogi građani bi moglu doći u iskušenje da taj dodatni novac – uštede – umesto da ga ulože u potrošnju i na taj način podstaknu ekonomiju.
Izuzetna vremena ponekad zahtjevaju izuzetne mjere, piše DW i dodaje da je ključno pitanje da li je očaj centralnih bankara dovoljno velik da iz bunkera izvuku najekstremnije oružje monetarne politike. Tanjug