BEOGRAD, Odlazak fiksnog telefona u istoriju usljed tehnološkog buma, trenutno koče nostalgičari i navika građana da imaju tu mogućnost, pa će ova vrsta usluge, ocjenjuju sagovornici Tanjuga, “opstati” bar još desetak godina.
Prvo istorijsko “alo” u Beogradu rekao je Panta Mihajlović, savjetnik Nikole Tesle, 14. marta 1883. godine i od tog dana fiksni telefon postepeno je osvajao prestonicu, ali i cijelu Srbiju. Danas se čini kao da se taj krug zatvara, dok nove tehnologije preuzimaju teren.
Prema podacima RATEL-a, broj korisnika fiksne telefonije posljednjih godina u blagom je padu, ali je zato saobraćaj u fiksnoj mreži tri puta manji nego prije 10 godina, što ukazuje da građani daleko manje koriste fiksni telefon.
Operateri se redom slažu da fiksni telefon još “drže” tradicija i navika, te ocjenjuju da će opstati bar još desetak godina.
Generalni direktor VIP Mobile Dejan Turk i sam, kaže, koristi ponekad fiksni telefon.
“Trend smanjivanja će se nastavljati, ali mislim da će uvek postojati ljudi koji su naviknuti na fiksni telefon i upotrebljavati ga. Uvek će biti nostalgičara. I ja ponekad kada sam u kancelariji upotrebljavam fiknsi telefon“, rekao je on.
U Telenoru kažu da fiksni telefon u suštini nije neophodan, ali opstaje jer ga starija populacija ipak preferira.
“U suštini vam ne treba, ali stariji, roditelji sa mlađom decom, ili naprosto ljubitelji, ponekad preferiraju staromodne telefone. Zato će fiksni biti u upotrebi bar još 10-ak godina”, rekao je generalni direktor Telenora Srbija Uve Fredhajm.
Geografska numeracija “011, 021…” fiksnih telefona, vremenom postaje “nomadska”, smatra generalni direktor Orion telekoma Slobodan Ðinović i dodaje da će se fiksni brojevi seliti u aplikacije poput Orion ringa.
Ðinović je naveo da se mobilni operateri u svijetu sve više okreću ka tome da ne prodaju telefonske usluge, već prenos podataka.
Statistika RATEL-a je takva da je 2006. godine bilo 2,72 miliona korisnika fiksne telefonije, da se taj broj povećavao sve do 2010. kada ih je bilo najviše, 3,11 miliona korisnika, a od tada kreće pad.
“Poslednji naš podatak je da je krajem 2014. bilo 2,85 miliona korisnika. Međutim, verovatno ima veći broj građana koji plaćaju pretplatu ali povremeno koriste fiksni telefon, a tome u prilog govore podaci o saobraćaju, koji je u poslednjih 10 godina tri puta manji“, rekao je direktor RATEL-a Vladica Tintor.
Prema njegovim riječima, 2005. je ukupan saobraćaj iznosio 17,3 milijarde minuta, dok je 2014. pao na 6,4 milijarde minuta.
“Još naši građani imaju pretplatu, verovatno zato što hoće tu mogućnost, ali se fiksni telefon u praksi manje koristi. U porastu je, s druge strane, korišćenje mobilnih telefona, te je saobraćaj u mobilnoj mreži iznosio novih komunikacije, ako pogledamo saobraćaj kada je reč o mobilnoj telefoniji u 2009. je iznosio 8,2 miliona, a u 2014. je skoro dupliran na 14,9 miliona minuta“, konstatuje Tintor.
Iako ne poriče da fiksnu telefoniju polako mijenjaju drugi vidovi komunikacije, poput mobilne, a sve češće i aplikacije, Tintor tvrdi da smanjenje broja korisnika fiksnog telefona nije alarmantno.
“Verovato fiksni neće brzo da zamre, ali čak i da se to dogodi u narednim godinama, ne bi trebalo brinuti, to je samo znak tehnološkog napretka. Prirodno je da ta usluga bude prevaziđena drugim tehnologijama. Tako se i ‘dajl ap’ internet sada čini kao davna prošlost, a to uopšte nije bilo toliko davno”, kazao je Tintor naglasivši da ne očekuje skoro “izumiranje” fiksne telefonije.
U ovu uslugu, međutim, prvi čovjek Pošte Srbije Milan Krkobabić ipak vjeruje, pa je u ovoj godini najavio “povratak” fiksne telefonije, odnosno paket integrisanih servisa – televizija, internet i fiksna telefonija, po, kako je kazao, najpovoljnijim cijenama za građane.
Pošta bi tada bila još jedna kompanija koja nudi fiksnu telefoniju. Zanimljivo je da je usluga prenosivosti broja u fiksnoj telefoniji dostupna od 1. aprila 2014, a do kraja iste godine prenijeto je, prema podacima RATEL-a, 41.513 brojeva. Tanjug