Cvetković : Treba da prodamo “Telekom”

BEOGRAD, “Prodaćemo dio “Telekoma” zato što država ne treba da upravlja privredom, kad ne bismo prodali državne kompanije, onda bi Srbija bila komunistička, a ne zemlja sa tržišnom ekonomijom”.
Država će prodati deo akcija “Telekoma Srbija” zato što država ne treba da upravlja privredom, kaže za Press predsjednik Vlade Srbije Mirko Cvetković. Prema njegovim riječima, kada Vlada ne bi prodavala državne kompanije, Srbija bi bila onda komunistička, a ne moderna zemlja sa tržišnom ekonomijom.
Zašto prodajete “Telekom Srbija”?
– Ekonomska nauka je kao aksiom stavila da je privatna svojina efikasnija od državne. Prodaja “Telekoma Srbija” u suštini znači da jedno preduzeće iz manje efikasnijeg oblika svojine prebacujemo u efikasniji svojinski oblik. To je i razlog zašto Srbija uopšte prodaje akcije.
Najbolje vas demantuju “Telenor”, čiji je vlasnik država Norveška, “Dojče telekom” koji je u vlasništvu Njemačke…
– I “Telekom Srbija” će ostati državni u jednom delu, jer mi ne prodajemo celinu. Država će kroz značajno učešće od 20 odsto da zadrži svoje interese u “Telekomu”. Ali kad govorite o državama koje su zadržale svoje telekomunikacione kompanije, onda morate da znate da je reč o visokorazvijenim državama koje imaju tradiciju korporativnog upravljanja, mogućnost da adekvatno plate menadžment i obezbede odlično funkcionisanje sistema…
Ali i to ste mogli da uradite, da u “Telekomu” uvedete uslove kakvi postoje u konkurentnim firmama!
– Da smo to uradili, garantujem da bi tog trenutka nastali ogromni problemi. Kad bismo u “Telekomu” uveli višestruko veće plate od ostalih državnih preduzeća, to bi odmah tražili i drugi, a država nema mogućnosti da to održi. I još nešto. Imate sistem u kome se polazi od pretpostavke da su javna preduzeća nečiji plen…
… To jeste tačno.
– Ali, evo, mi kažemo nećemo da “Telekom” bude politički plen! A oni koji pričaju da je to plen, sad kažu nećemo da prodamo “Telekom”.
Znači, priznajete poraz, odnosno da država ne umije da upravlja svojim preduzećima?
– Nije to poraz, to je činjenica a ona je tekovina ekonomske nauke. Država ne treba da upravlja privredom, jer kad bismo to imali, onda bismo mi bili socijalističko društvo sa težnjom da uđemo u komunizam. Argumenti protiv prodaje “Telekoma” su više politički nego ekonomski. Vi smatrate da država ne treba da prodaje nešto zato što je to od interesa za nju. Ali zašto taj argument ne primenimo i na bilo koju drugu aktivnost.
A šta ja, kao građanin ove zemlje, dobijam, a šta gubim prodajom “Telekoma”?
– Ono što svaki građanin dobija je bolja usluga, bogatija ponuda i potencijalno jeftiniji paket usluga. Svi oni koji ovih dana plaše građane da će cene telefoniranja biti više, ne poznaju sistem i previđaju činjenicu da republička agencija za telekomunikacije reguliše cene. Takođe, akcije koje će građani dobiti vredeće znatno više. S druge strane, prodajom dela akcija “Telekoma” dobićemo snažnog strateškog partnera koji će moći da se uhvati u koštac sa ubrzanim napretkom u toj grani. On će moći da obezbedi dovoljno sredstava za investicije kako bi napredovao, pratio konkurente i omogućio viši kvalitet usluga.
“Telekom” je uložio oko 200 miliona evra u razvoj usluga u posljednjih pet godina. Da li je to malo i hoće li novi kupac uložiti više?
– To je malo, vrlo malo i očekujem da će strani partner uložiti mnogo više.
A kako ocjenjujete objašnjenja da “Telekom” treba da prodamo zbog dvojnika, kao što kaže Jasna Matić, ili zbog toga što u selima Srbije nemaju internet, što je naveo predsjednik Tadić?
– Upravo su i to argumenti koji obrazlažu nedovoljno investiranje i potrebu za prodajom dela akcija “Telekoma”.
Ili što bi rekla ministarka Matić, ako smo odlučili da mlijeko i hljeb nisu strateške grane, onda možemo isto da odlučimo i za “Telekom”?
– Ona je govorila o pekarama i mlekarama. To je upravo ono što sam pomenuo, reč je o ekonomskom sistemu. Na slikovit način je objasnila da postoji ekonomski sistem u kome je sve državno, i onda je i “Telekom” državni, ali postoje drugi sistemi u kojima se ide na efikasnije oblike svojine sa stanovišta razvoja.
Obećali ste transparentnost pri prodaji “Telekoma”, ali poslije sjednice Vlade na kojoj je donijeta odluka o prodaji, niste se pojavili pred novinarima.
– Nema tu nikakvih skrivenih namera. Naprotiv, danima pre donošenja odluka na Vladi, više puta sam novinarima i javnosti objasnio šta država namerava u vezi sa “Telekomom”. Nažalost, u startu su krenule negativne priče, kao da kupac zna unapred što nije tačno. Poručujem da će kupac “Telekoma” biti poznat posle transparentnog međunarodnog tendera.
Da li ste vi, ili bilo ko iz Srbije, pregovarali sa “Dojče telekomom” (DT) o prodaji “Telekoma”?
– Niko iz Vlade nije pregovarao o tome. Upravo procenat koji nudimo, od 40 odsto, omogućava i nekoj drugoj kompaniji osim DT, koja je već u vlasništvu “Telekoma” preko grčkog OTE, da postane vlasnik. Da smo hteli samo sa DT, onda bismo nudili 31 odsto na prodaju. Procenat od 40 je dobro odabrani procenat, jer će pored njega postojati još tri grupe sa po 20 odsto vlasništva: država, OTE i građani Srbije i zaposleni u “Telekomu”.
Da li će se država obavezati da svoj dio proda onome ko pobjedi na tenderu?
– Mi ćemo odlučiti da li ćemo, kada i pod kojim uslovima svoj deo prodati.
Možete li da nam obećate da novac od “Telekoma” neće biti potrošen na plate, penzije i da ga stranke neće koristiti za kampanju?
– Mogu da vam kažem sledeće. Priča o trošenju novca biće transparentna u sledećem smislu. Formiraće se poseban fond, ne neka institucija sa direktorom i zgradom, već fond koji će imati poseban račun u budžetu. Sav novac od prodaje biće na tom podračunu, odakle će se trošiti za projekte. Javnost će moći tačno da vidi kako se troši novac sa ovog podračuna. Odluke o trošenju novca donosiće Vlada, a u Skupštini će morati da se usvoji rebalans budžeta, jer taj novac mora da se uvede u budžet. Imate Zakon o dostupnosti informacija i možete u svako doba da nas pitate, gospodo, dajte nam spisak na šta ste utrošili te pare, i dobićete spisak i videti na šta je novac potrošen.
Neće biti trošen na plate i penzije?
– Ne.
A za stranačke kampanje?
– Ne.
Koliko novca očekujete od prodaje “Telekoma”?
– Čuo sam razne računice koliko vredi “Telekom”, koliko ćemo novca dobiti. Mislim da nije dobro za nas što se time licitira, pogotovo što očekujemo maksimizaciju prihoda od ove transakcije.
Da li onda objavljivanjem procjena vrijednosti “Telekoma” neko namjerno želi da ga proda ili kupi što jeftinije?
– Nije mi poznato da to neko namerno radi, ali je moguće da bi zainteresovane strane volele da cena bude što niža.
Kakva je politička uloga prodaje “Telekoma”, osim novca, šta još očekujemo od kupca?
Mislim da ovde politika ne treba da igra ulogu.

Prodaćemo i EPS
Kad kažete da prodajete Telekom jer država ne umije da upravlja preduzećima, znači li da ćete prodati i EPS?
– Ne postoje planovi za prodaju EPS-a, ali ćemo fazno uvoditi privatni kapital kroz izgradnju novih proizvodnih kapaciteta. Na taj način ćemo postepeno uvoditi konkurentsko okruženje u sistem elektroprivrede čime ćemo pozitivno uticati na korporativno upravljanje. Zato postoji fazni pristup, jer bi najgore bilo da državni monopol zamenimo privatnim.
Govorite o prodaji monopola, ali uz “Telekom” prodajete i “kanalizaciju”, odnosno magistralne vodove u kojima su kablovi?
– Da “Telekom” svojevremeno nije prodat, mi bismo najverovatnije kompletnu “kanalizaciju” izvukli iz “Telekoma” i formirali novo preduzeće u 100 odsto državnoj svojini koje nikad ne bismo prodali, već bismo iznajmljivali ovaj prostor za kablove. Ali, “Telekom” je bio prodat, imamo stranog partnera u ovoj kompaniji tako da sada ovaj segment ne možemo da izvučemo. Ipak, i za postojeću situaciju imamo rešenje. Naime, RATEL će kao regulator imati pravo i da reguliše način upravljanja “kanalizacijom” bez obzira u čijoj se svojini ona nalazi. To znači da će “Telekom” morati da po zahtevu RATEL-a dozvoli provlačenje i kablova drugih operatera kroz istu infrastrukturu. Inače, prostora ima dovoljno tako da niko neće biti oštećen, a obezbediće se kvalitetna konkurencija. To odlično funkcioniše u BiH.
Ne znam kako ne plaćam porez
Kako je moguće da kao premijer niste platili porez na dohodak jer ste prijavili manje prihode od 1,59 miliona, a da isti porez plaćaju neki vaši ministri?
– To je vrlo interesantno pitanje, jer ja teško mogu da objasnim i svojoj porodici kako je moguće da premijer jedne zemlje ima toliku platu da čak ne prijavljuje godišnji porez. Ali, nažalost, to je naša realnost i zbog toga i ne možemo da dobijemo dobre kadrove u nekim državnim institucijama. Zato državni revizor, na primer, ne može da obezbedi revizora, jer ne može da im plati dovoljnu platu. A pogledajte zakon, u njemu piše da je plata revizora 90 posto plate predsednika Skupštine, koji je po funkciji drugi čovek u Srbiji. Za mene je 90 odsto plate drugog čoveka države superplata, ali je problem što je plata tog drugog čoveka Srbije mala. A to što neki ministri prijavljuju ovaj porez, nije zato što imaju velike plate, već zato što imaju dodatne prihode koje ja nemam.
Zašto ne prekinete sa tom demagogijom?
– To je sistemski problem koji treba rešavati, ali ne u vreme krize.
I kako komentarišete to što vi kao premijer nemate toliku platu da biste plaćali porez, a u Vladi imate ministra prosvjete Žarka Obradovića koji za 467.000 evra kupuje stan od 217 kvadrata? Kako vam to izgleda?
– Ne razmišljam o tome.
Strategija za prodaju “Jata”
Dokle ste stigli sa prodajom “Jata” i da li su bivši vlasnici fabrike čipsa “Marbo” i dalje zainteresovani za kupovinu?
– Mi radimo intenzivno na prodaji “Jata”, pripremljena je strategija o načinu kako da se izađe iz ove krize i ona bi na sednici Vlade mogla sa se nađe odmah posle Vaskrsa. Osnovni elementi jesu da će se formirati novo preduzeće koje će se baviti pružanjem usluga koje radi “Jat” i koje će preuzeti radnike, njihov biznis i njihovo tržište. Verujemo da će ova strategija privući veliki broj potencijalnih investitora.
A dugovi, da li će njih platiti građani Srbije?
– Ne. Dugovi će ostati na starom preduzeću i oni će se rešavati u okviru prodaje imovine postojećeg preduzeća. Da li kroz stečaj ili neko drugo rešenje, videćemo.
Kao premijer i kao građanin na vlasti ste skoro dvije godine, polovina mandata. Da li ste zadovoljni onim što ste uradili od onoga što ste obećali ekspozeu u Skupštini?
– Kad sam sagledao šta je urađeno na kraju prošle godine, bio sam zadovoljan gotovo svim segmentima. Izuzetak je to što je svetska ekonomska kriza praktično dovela do toga da se lošije živi, a to je u krajnjoj liniji ključna stvar za građane. I onda je pitanje da li čovek uopšte sme da bude zadovoljan time šta je napravio. Bio bih vrlo zadovoljan da krize nije bilo, a ovako nisam baš srećan. Ipak, znam da smo učinili sve da građani što manje osete efekte krize, što se vidi na osnovu poređenja naše ekonomije sa drugim zemljama. Istovremeno, napravili smo nekoliko ključnih iskoraka u važnim segmentima, postavljeni su dobri pravci.
Probajte da odgovorite iskreno na ovo pitanje. Da niste premijer, kako biste ocijenili Vladu Srbije?
– Činjenica je da ima dosta toga da se uradi, mislim to i kao građanin Srbije i kao premijer. Ali, kada dajem lične ocene, polazim od sledećeg: Prvo, dobio sam beli šengen da mogu da putujem, da me više ne ponižavaju (pozivna pisma, papirologija, čekanje u redovima). Za mene je to izuzetno značajno. Drugo, Srbija sada ima ugled u svetu. Sa njom se ozbiljno razgovara, dolaze visoki zvaničnici najznačajnijih zemalja, razmenjuju se posete. To mi veoma imponuje, jer je meni lično značajno vraćanje ugleda i dostojanstva. Treće, standard mi je lošiji, ali i drugi trpe. Kad sve sagledam, ocena je više pozitivna nego negativna.  Press