MOKRA GORA, U Srbiji je obezbijeđena makroekonomska stabilnost i očekuje se da će 2012. biti mnogo bolja nego ova godina, kaže premijer Srbije Mirko Cvetković.
Cvetković je na otvaranju ljetnjeg “Vivaldi foruma” na Mokroj Gori istakao da je optimista u pogledu evropskih intergacija Srbije, kao i da taj proces nije samo politička stvar, već prevashodno ima ekonomski sadržaj i od najvećeg je značaja za privredu zemlje i životni standard stanovništva.
Premijer je naglasio da je u protekle tri godine od formiranja aktuelne Vlade napravljen gigantski korak naprijed u procesu evropskih integracija i očekuje se da do kraja godine Srbija dobije status kandidata i termin za započinjanje pregovora o članstvu u Evropskoj uniji.
Prema njegovim riječima, u ovoj godini očekuje se rast bruto domaćeg proizvoda od tri odsto, a za 2012. prognozira se 4,5 odsto, ali te stope rasta i dalje su nedovoljne da se značajnije osjete “na džepu građana”.
Zato, naglasio je premijer, i dalje mora da se radi na otvaranju novih radnih mjesta i smanjenju nezaposlenosti.
Cvetković je pomenuo i da nije tačno da budžet Srbije utiče na generisanje likvidnosti u srpskoj ekonomiji, kao ni da se Srbija pretjerano zadužuje, jer je to već definisano pri donošenju budžeta kada je određen deficit.
Cvetković je naveo i da Srbija ima odlične odnose sa međunarodnim finansijskim institucijama, kao i dobre bilateralne odnose sa najznačajnijim zemljama, kao što su Kina, Rusija i SAD.
Cvetković je podsjetio da je Srbija od Ruske Federacije dobila kredit od 200 miliona dolara, a pregovara o zajmovima za infrastrukturne projekte u vrijednosti 800 miliona dolara.
“Sa Kinezima finansiramo most u Beogradu čija će gradnja početi ovih dana, a u planu je niz drugih projekata”, rekao je premijer.
Očekuje se, kako je dodao, i da od septembra Srbija zaključi aranžman iz predostrožnosti sa Međunarodnim monetarnim fondom, kojim će biti rezervisano oko milijardu dolara za slučaj nepredviđenih potresa.
Cvetković je ukazao na paradoks da u Srbiji postoji načelni konsenzus da treba smanjivati javnu potrošnju, ali da stalno postoje veliki pritisci da se ona povećava i državna administracija ostaje usamljena u borbi za smanjenje javne potrošnje. Premijer je naglasio da je neopravdano tretiranje javne potrošnje kao troškova državne administracije, jer ona u javnoj potrošnji učestvuje sa veoma malim udjelom, ispod pet odsto, iako je nesporno da treba da bude efikasna. Beta, Tanjug