BEOGRAD – Situacija sa COVID-19 uticaće na ubrzanje energetske tranzicije ka sve većem učešću obnovljivih izvora energije, ocijenio je danas predsjednik Saveza energetičara Srbije profesor Nikola Rajaković na okruglom stolu “Energetska tranzicija i COVID-19” u Privrednoj komori Srbije.
U 16 zemalja Evrope potrošnja električne energije u vrijeme korone opala je za oko 12 procenata, rad termoelektrana je bio potisnut zbog visokih varijabilnih troškova proizvodnje, a do izražaja su došle vjetro i solarne elektrane.
“Učešće obnovljivih izvora energije u ukupnom miksu postalo je jako visoko”, rekao je on i dodao da smo praktično imali eksperiment in vivo jer se ovakva situacija mogla očekivati za šest do deset godina.
Dodao je da elektroenergetski sistem tehnički vrlo lako rješava probleme koji su se mogli pojaviti u ovom periodu.
“Ovo iskustvo sa COVID-19 bi po svim elementima trebalo da ubrza energetsku tranziciju, to je poenta i nadam se dobrim vijestima i za Srbiju. Mislim da će kompletna sfera u sektoru ići u smjeru da obnovljivi izvori energije dobijaju sve više pravo građanstva”, rekao je on i dodao da su okolnosti takve da ako se hoće zdrava životna sredina moraju se potiskivati fosilna goriva.
Tehnički direktor SEEPEX-a berze električne energije Dejan Stojčevski rekao je da COVID doveo do drastičnog pada cijena električne energije od marta do avgusta, a da se od septembra vraća na nivo iz prošle godine.
Naveo je primjer Njemačke, gdje se tokom pojedinih sati plaćalo i 20 evra uz besplatnu ponudu energije.
On je rekao da je pad potrošnje u aprilu i maju u evropskim zemljama bio 15-20 procenata dok je u Srbiji bio dva do tro posto, a to je objasnio drugačijom strukturom industrije i povećanom potrošnjom u domaćinstvima.
“Cena električne energije na srpskom tržištu bila je ispod 30 evra što je nezabeleženo. Ipak ove cene nemaju nikakav uticaj na cenu koju plaćaju domaćinstva, ona je odavno regulisana i na jako niskom je nivou”, rekao je on.
Pad berzanskih cijena električne energije u Srbiji industrija nije mogla da iskoristi, jer je imala od ranije ugovorene veće cijene.
“Potpisali su bilateralne ugovore krajem prošle godine po 50 evra, a sad je cena veleprodaje na tržištu 20 i nešto evra. Plaćaju duplo više, ali to je zakon tržišta. Videćemo šta će se dešavati do kraja godine pošto cena ide na gore”, rekao je on.
Dodao je da se može desiti i totalna promjena i da berzanska cijena bude mnogo veća cijena nego u isto vrijeme prošle godine.
“Sačekajmo da vidimo kako će ove nove mere koje donosi Evropa uticati i na potrošnju i na proizvodnju”, poručio je on.
Kako je naveo, kriza zbog virusa imala je za posljedicu promijenjenu strukturu proizvodnje, jer je proizvodnja termoelektrana u Evropi ili potiskivana ili gašena, a primjetan je sve veći uticaj obnovljivih izvora na cijeli energetski sektor. Tanjug
