NJUJORK, Kada je u pitanju investiranje na finansijskim tržištima, 2017. godina je na na većini tržišta donela nadprosječno visoke prinose.
Cijene većine akcija su značajno porasle, što se može videti po kretanju vrednosti najvažnijih svetskih berzanskih indeksa. Američki SP500 indeks je porastao 19,7%, dok je nemački DAX porastao 12,7%. Većina ostalih indeksa godinu je završila u plusu, a mnogi od njih se nalaze na rekordno visokim nivoima. Investicioni fondovi koji ulažu u akcije na razvijenim tržištima su takođe imali pozitivan prinos, ali po pravilu nešto niži od rasta vrijednosti referentnih indeksa tržišta na kojima ulažu.
Oni koji su putem fjučersa, CFD-ova i ostalih finansijskih izvedenica ulagali u naftu, takođe su prošli odlično. Cijena BRENT nafte je tokom godine na platformama Admiral Markets-a porasla s 56,00 na 67,00 USD po barelu, što predstavlja rast od gotovo 20%.
Ipak, od svih investicionih klasa, najviši prinos su donijele kriptovalute. Cijena Bitcoina, prve i za sad najpoznatije kriptovalute, tokom 2017. je porasla nevjerovatnih 1.500%. Ulaganje u alternativne kriptovalute takođe je bilo izrazito unosno.
Na valutnom tržištu došlo je do slabljena američkog dolara, što je bilo za očekivati s obzirom na precjenjenost američke valute. Dolar je u odnosu na evro oslabio 14%, a tokom 2018. godine mogao bi dodatno da oslabi. Naime, evro bi mogao nastaviti da jača jer će tokom godine Evropska centralna banka vrlo vjerovatno najaviti završetak programa monetarnog popuštanja, što će uticati na očekivanja o visini kamatnih stopa. Investitori na Forex tržištu mogli bi da zaključe da uskoro počinje ciklus dizanja kamatnih stopa u Evropi i nastaviti kapital da prebacuju u evro, a to gotovo uvek dovodi do jačanja valute.
Prošle godine se na tržištima dogodilo i nešto neuobičajeno. U situaciji u kojoj je na tržištu akcija došlo do velikog rasta cijena, cena zlata i ostalih plemenitih metala takođe je rasla. Zlato je dobilo na vrednosti 14,5% tokom godine. To je čudno, jer zlato inače služi kao zaštita u nesigurnim vremenima poput ekonomksih recesija i političkih kriza, te kao zaštita od inflacije. Inflacija je u većini razvijenih ekonomija pod kontrolom, a rast cijena akcija ukazuje da je ekonomska situacija na globalnom nivou odlična.
Analitičari Admiral Markets-a smatraju da rast cijene zlata nije slučajnost. Naime, investitori u zlato su po pravilu oprezni ljudi koji preferiraju sigurnost, pa se na vrijeme žele pripremiti za loša vremena. Povećani interes za kupnju zlata može ukazivati na dva scenarija. Prvi je eventualni pad cijena akcija. Od 2009. godine do danas one su na razvijenim tržištima u proseku porasle gotovo 300%, što je jedan od najvećih trendova rasta u istoriji. Po mnogima su akcije sad precjenjene. Ako njihova vrijednost počne da pada, za očekivati je da će cijena zlata početi da raste, stoga je moguće da su se oprezni investitori već počeli pripremati za takav razvoj događaja. Drugi mogući razlog kupovanja zlata je očekivanje visoke inflacije. Poslednjih desetak godina je verovatno period najniže stope inflacije u proteklih stotinak godina, a iza perioda niske inflacije, istorijski, uvek sledi period visoke inflacije. Inflacija je zapravo gubitak kupovne moći valute, a zlato se kroz istoriju pokazalo kao dobar način čuvanja vrednosti.
Ukoliko cijene akcija na globalnom nivou nastave da rastu, mogle bi doprineti ubrzanju rasta stope inflacije, što dovodi do rasta cene zlata, a ukoliko dođe do pada cena akcija, zlato bi takođe moglo dobiti na vrijednosti. Dakle, šta god da se dogodi s globanim berzanskim tržištem, rezultat bi trebalo da bude rast cijene zlata u 2018. godini. BiF
