BEOGRAD, Poslije zaposlenih u EPS-u i TENT-u i sindikati Telekoma, Pošte i Železnice traže od Vlade Srbije da se i njima povećaju plate.
Odluka Vlade da u Elektroprivredi i Termoelektrani „Nikola Tesla“ plate porastu prosečno 7.000 dinara po zaposlenom, podstakla je sindikate drugih javnih preduzeća da ispostave iste zahtjeve.
Dok zaposleni u državnim preduzećima traže povišice ionako nerealno visokih plata, u međunarodnim finansijskim institucijama kritikuju Vladu koja krši dogovor sa Međunarodnim monetarnim fondom da i ove godine zarade javnog sektora ostaju zamrznute, a građani su ogorčeni zbog povišice date onima koji su među najplaćenijima u zemlji.
Aleksandar Pavlović, predsednik Sindikata „PTT Srbija“ koji su prije tri meseca štrajkom iznudili 13. platu iz dobiti za 2008. rekao je da od poslovodstva traže da im za danas obezbjedi razgovor u Ministarstvu finansija.
“Hoćemo da na licu mesta čujemo šta je tačno dogovoreno sa EPS i TENT. Ako Vlada napravi ijedan ustupak i odstupi od dogovora sa MMF, naravno da će morati i nama, ako hoće da joj glasački listići stižu do građana na Goliji, gde je čist gubitak raditi”, rekao je Pavlović.
U rukovodstvima dva reprezentativna sindikata „Telekom Srbija“ kažu da su juče formirali štrajkački odbor i danas proglašavaju stupanje u štrajk.
U sindikatu EPS – svi su se sklonili od medija i privode kraju preciziranje dogovora sa Vladom za koji se još ne zna u čemu se detaljno sastoji.
Inače, zaposleni u ovom državnom preduzeću tvrde da im plata nije povećana, već će im ove godine svakog meseca uz platu biti isplaćivano 8.990 dinara od dobiti koju će tek da ostvare. A do dobiti će stići povećanjem cijene električne energije.
Da bi pritisnuta ucenama iz javnih preduzeća mogla da manevriše i pred građanima i pred međunarodnim finansijskim institucijama, Vlada ovo faktičko povećanje plate neće knižiti kao zarade, dakle na njega se neće plaćati porez na dohodak i povišica neće ulaziti u osnovicu za obračun penzija. I time će svi biti “namireni” i MMF, ali i „državno sindikalno stado“
“Pregovori su još u toku, precizira se šta smo dobili. U međuvremenu, vlast pokušava da zavadi nas i građane poturanjem da mi ucenjujemo. TENT je dobio isto što i EPS, a to je povećanje između 4.000 i 5.000 dinara po zaposlenom”, ističe Mile Šašić, vođa sindikata TENT.
Ivica Cvetanović, predsjednik Konfederacije slobodnih sindikata, kaže da su oni još u novembru prošle godine zatražili od Vlade da zaposlenima koji su na budžetu povećaju plate ove godine do nivoa prošlogodišnje inflacije. Zatraženo je da se sa poslodavcima i Vladom definišu zarade u onim kompanijama iz javnog sektora koje pune budžet i čuvaju socijalni mir, kao što su EPS i „Telekom“.
“Za nivo inflacije plate moraju biti usklađene u zdravstvu i prosveti, u tom pravcu ćemo preko Unije prosvetnih radnika i Sindikata medicinskih sestara i tehničara vršiti pritisak na Vladu”, kaže Cvetanović.
Pregovori sa EPS su pri kraju, a već se, kako Cvetanović najavljuje, pripremaju sindikati mašinovođa i izvršne službe na Železnici. Dakle, kompletan javni sektor.
Međunarodne institucije: Nije pametno povećavati zarade
Povodom ovakvog stanja Sajmon Grej, šef kancelarije Svetske banke u Srbiji, izjavio je da ni svijet ni Srbija nisu izašli iz krize pa zato nije pametno žuriti sa povećanjima zarada.
“Zato je potrebno pridržavati se sporazuma sa MMF-om. Dok Vlada ne bude sigurna da smo uhvatili pravac za oporavak od krize, u međuvremenu treba planirati srednjeročnu reformu javnog sektora. Istina je, međutim, i da zamrzavanje plata na više od dvije godine nije održivo. Rad na započetoj reformi javnog sektora treba nastaviti tako da bude poboljšan kvalitet usluga, ali i da bude postignut adekvatan broj zaposlenih ako postoji višak”, naglašava Grej.
Bogdan Lisovolik, stalni predstavnik MMF u Srbiji, ponovio je da povećanje plata u javnim preduzećima ne bi bilo u skladu sa stendbaj aranžmanom, niti sa onim što je Vlada potpisala u decembru u pismu o namjerama.
“Povećanje zarada u javnim preduzećima bilo bi skupo za budžet i javni dug, pošto je verovatno da bi to povećalo potrebu za subvencijama i državnim garancijama za zajmove ovih preduzeća. Još nismo konsultovani o potezima koji se odnose na zarade u javnim preduzećima. Mi i dalje pretpostavljamo da će ukupne politike plata u njima biti u skladu sa dogovorenim zamrzavanjem. Čekamo informacije o poslovnim planovima za deset velikih državnih preduzeća, do kraja februara 2010. da potvrde ovaj sporazum. Ako ovo ne bude potvrđeno, mi ćemo morati da procjenimo implikacije i da dogovorimo korektivne mjere”, jasan je Lisovolik. B92