SARAJEVO – S obzirom na strukturu deviznih rezervi i rast prinosa na obveznice, kapital Centralne banke (CB) BiH, prema procjenama, samo u aprilu pao je za dodatnih više od 50 miliona KM, i ako se ovakvi trendovi nastave, već krajem godine biće potrebna dokapitalizacija ove finansijske institucije od strane entiteta.
Prema zvaničnim podacima, kapital Centralne banke BiH zaključno sa 31. martom 2022. godine u odnosu na kraj prošle godine, pao je za 122 miliona KM. Na kraju prošle godine kapital CB BiH iznosio je 861 milion KM, a zaključno sa martom taj kapital iznosio je 739 miliona KM.
Međutim, ako se uzme u obzir da je nastavljen rast kamatnih stopa na obveznice u portfelju CB BiH, procjene su da će u aprilu kapital pasti za dodatnih najmanje 50 miliona KM, a vjerovatno i više.
“Za prva četiri mjeseca očekivanja su da će kapital biti umanjen za 200 miliona KM i izgledan je scenario koji će dovesti do dodatnog smanjenja kapitala za još 400 miliona u narednih 12 mjeseci, a ne treba isključiti ni scenario koji predviđa pad od 900 miliona KM. Već sada je potrebno zagovarati i razgovarati o modelima dokapitalizacije Centralne banke. Ukoliko želimo isti nivo sigurnosti konvertibilne marke kao prije dvije i tri godine, potreban iznos dodatnog kapitala u narednom periodu je između 900 miliona i 1,3 milijarde KM”, rekao je ekonomista Saša Stevanović.
Kada je riječ o smanjenju kapitala, suština je u tome da rast kamatnih stopa dovodi do rasta prinosa na obveznice i samim tim i pada vrijednosti obveznica.
Ako se uzme u obzir to da Centralna banka BiH, zaključno sa krajem 2021. godine, ima više od 11,5 milijardi KM u obveznicama, više je nego jasno da će kapital nastaviti da pada jer su Federalne rezerve već povećale kamatnu stopu, a to će, gotovo je sigurno, uraditi i Evropska centralna banka.
Sa druge strane, u Centralnoj banci BiH kažu da pažljivo prate dešavanja na finansijskim tržištima i da “smatraju da se ekonomski scenario da će CB BiH do kraja godine ostati bez kapitala, neće desiti”.
U Centralnoj banci BiH, na pitanje o tome da li razmišljaju o dokapitalizaciji jer nije isključen scenario smanjena kapitala od milijardu KM, nisu direktno odgovorili.
“Očekivani rast kamatnih stopa na relevantnim finansijskim tržištima može imati određen negativan efekat za kapital CB BiH, ali procjenjujemo da će taj efekat biti ograničen i na puno nižem nivou u odnosu na navedenu milijardu KM”, rekli su u Centralnoj banci BiH.
U CB BiH ističu i da su zbog očekivanja snažnog rasta tržišnih prinosa na evroobveznice država članica Evropske monetarne unije, izvršili blagovremeno prilagođavanje strukture portfolija deviznih rezervi kojima upravlja CB BiH.
“Znatno je smanjena izloženost deviznih rezervi riziku kamatne stope i osjetljivost deviznih rezervi na promjene tržišnih prinosa kao specifične forme kamatnih stopa”, rekli su u Centralnoj banci BiH. Nezavisne novine