EOGRAD, Prema podacima MUP-a, tokom 2007. boravište na teritoriji Srbije prijavilo je 292.618 stranih državljana, a među njima više od 5.000 ima odobren stalnu i oko 16.500 privremenu boravišnu dozvolu.
Nevena Latić, načelnik Odeljenja za posredovanje u zapošljavanju NSZ, kaže za “Blic nedelje” da ova služba na zahtev poslodavaca izdaje radne dozvole samo onim stranim državljanima kojima MUP Srbije izda dozvolu boravka.
– Moj je utisak da je problem mnogo više u propisima koji su nefleksibilni i neprilagođeni novim uslovima nego što se radi o namernom izbegavanju poslodavaca da prijave strane radnike.
Jer iskustvo govori da strane firme u većini vole da sve rade u skladu s propisima, pa mnoge od njih upravo zbog stranih radnika angažuju advokatske kancelarije kako bi obavile proceduru prijavljivanja – kaže Nevena Latić.
Položaj stranih radnika u Srbiji regulisan je Zakonom o uslovima za zasnivanje radnog odnosa sa stranim državljanima, koji je donet još 1978.
Za razliku od većine zemalja koje ograničavaju broj stranaca koji tokom jedne godine mogu dobiti radnu dozvolu, u Srbiji je jedino ograničenje obaveza NSZ da domaćim radnicima da prednost nad stranim s istim kvalifikacijama. Istovremeno, stranim kompanijama je omogućeno je da zaposle radnike samo na osnovu boravišnih viza i putnih naloga i da na taj način izbegnu plaćanje radnih dozvola.
Koliko je ova oblast zapuštena, najbolje svedoči podatak da sve doskoro NSZ nije registrovala nijednog državljanina Kine koji je zatražio radnu dozvolu, iako, prema podacima MUP-a, u Srbiji boravi oko 5.000 Kineza, a prema nezvaničnim podacima, ima ih nekoliko puta više.
Prošle godine stanje je nešto poboljšano i NSZ je, kako kaže Latićeva, kineskim državljanima izdala 172 radne dozvole, uglavnom za poslove u oblasti trgovine. Od ostalih dozvola izdatih u 2007, većina se odnosi na rad u bankama i menadžerske poslove.
Ovi podaci ukazuju na činjenicu da u Srbiji na crno ne rade samo Rumuni u pograničnim područjima i Kinezi na buvljaku, već da među ilegalcima ima i poslovnih ljudi koji mesečno zarađuju po nekoliko hiljada evra, a porez na zaradu ne plaćaju.
A da se stvar može relativno lako regulisati, pokazuje Zakon o zapošljavanju stranaca koji je Crna Gora uvela prošle godine.
Vladinom uredbom o angažovanju nerezidentnih radnika propisano je da crnogorski poslodavci koji unajmljuju strance dnevno za budžet izdvajaju dva i po evra po osobi.
Prošle godine u Crnoj Gori je bilo registrovano 46.788 stranih radnika, a procenjuje se da je crnogorski budžet njihovim angažovanjem zaradio između pet i sedam miliona evra. Blic
