BEOGRAD, Građani Srbije mogu da se nadaju brzom i jeftinijem internetu tek za nekoliko godina. Niže cijene i bolji kvalitet veze stići će kada u ovoj oblasti bude konkurencije, kao i kada se uproste procedure za investiranje u ovu oblast.
Kako tvrde u Ministarstvu telekomunikacija, na tome se radi, a do tada većina domaćinstava u Srbiji koristiće nefunkcionalne i spore pristupe globalnoj mreži.
Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, 36,7 odsto domaćinstava u Srbiji je u 2009. godini posjedovalo internet priključak. U pitanju je i dalje nedovoljan broj korisnika iako se radi o rastu od 3,5 odsto u odnosu na 2008. godinu. Takođe, osnovni problem kod internet veza jeste loš kvalitet i spor prenos podataka. U vezi sa načinom pristupanja internetu – tipovi veza od ukupnog broja domaćinstava koja poseduju internet priključak su ADSL koji ima 39,5 odsto domaćinstava, modemsku konekciju ima 29,3 odsto, kablovski internet 23,4 odsto, a mobilni telefon: WAP i GPRS 18 odsto domaćinstava.
ADSL omogućava brzine veće od 144 kilobita u sekundi, što se obično smatra donjom granicom brzog pristupa.
S druge strane, brzi, odnosno širokopojasni internet većinom posjeduju domaćinstva koja imaju mjesečni prihod koji premašuje 600 evra (58,3 odsto), dok učešće domaćinstava sa prihodom do 300 evra iznosi svega 9,1 odsto. U Srbiji 22,9 odsto domaćinstava ima širokopojasnu internet konekciju, što čini povećanje od 7,4 odsto u odnosu na 2008. godinu. Zastupljenost ove vrste veze najveća je u Beogradu, a u centralnoj Srbiji je svega 16,1 odsto.
Iako se situacija na ovom polju kod nas poboljšava, čini se da brzi i jeftin internet možemo da očekujemo tek za nekoliko godina. To potvrđuje i Slobodan Marković, specijalni savjetnik u Ministarstvu za telekomunikacije.
– Prvi deo koji nedostaje da bismo imali brz i jeftiniji internet je konkurencija. Uslov je i da se skrate administrativne procedure kako bi zainteresovani mogli da investiraju u ovu oblast. Evidentno je da je prekinuto sa monopolom u ovoj oblasti, a tome će doprineti i novi Zakon o elektronskim komunikacijama koji treba da bude donesen u narednih nekoliko meseci. Ipak, ova oblast nije bila u centru pažnje Vlade u proteklih 15 godina – objašnjava Marković.
On dodaje da broj korisnika interneta od oko 30 odsto kod nas nije dovoljan, ali da u tom smislu ne zaostajemo mnogo za zemljama regiona. Blic
