ZAGREB – Prema posljednjim podacima Hrvatske narodne banke (HNB), bruto spoljni dug na kraju juna iznosio je 56,5 milijardi evra, što je povećanje od 1,9 odsto ili 1,1 milijardu evra na mjesečnom nivou, odnosno za 6,6 milijardi evra na godišnjem nivou (+13,3 odsto) i za 6,7 milijardi evra ili 13,4 odsto u odnosu na kraj 2022. godine.
Snažan rast na godišnjem nivou u odnosu na kraj godine uglavnom je rezultat povećanja duga centralnih banaka usljed primene pravila o knjiženju gotovine u bilans stanja nacionalnih centralnih banaka Evrosistema.
Naime, prema podacima HNB-a, od januara 2023. godine i pristupanja Republike Hrvatske evrozoni, spoljne obveze sektora centralne banke povećane su za dio novčanica alociranih prema ključu Evropske centralne banke, a koje nisu puštene u promet (skoro 10 milijardi evra). Međutim, prema HNB-u, učinak primene navedenih pravila na spoljnu poziciju HNB-a je zapravo neutralan.
Ako se izuzme centralna banka, bruto spoljni dug Republike Hrvatske na kraju juna 2023. smanjen je u odnosu na decembar 2022. godine, piše Seebiz.
Kao rezultat navedenog, posmatrano po komponentama, učešće bruto spoljnog duga centralne banke u ukupnom povećanju sa 8,5 odsto na kraju 2022. godine na 20,2 odsto na kraju juna, i iznosi 11,4 milijardi evra.
Bruto spoljni dug sektora opšte države, sa učešćem od skoro 31,2 odsto u ukupnom spoljnom dugu, iznosio je 17,6 milijardi evra (-1,1 milijardu evra ili 6,1 odsto manje u odnosu na kraj 2022. godine).
Bruto spoljni dug ostalih domaćih sektora (koji se odnosi na dugove svih finansijskih institucija izuzev monetarno-finansijskih institucija, privatnih i javnih nefinansijskih preduzeća, neprofitnih institucija koje uslužuju domaćinstva, kao i domaćinstva koja uključuju poslodavce i samozaposlene) krajem juna povećan u odnosu na decembar 2022. za 0,9 milijardi evra ili 7,1 odsto.
Sa učešćem u ukupnom bruto spoljnom dugu od 23,1 odsto, bruto spoljni dug ostalih domaćih sektora na kraju juna iznosio je 13 milijardi evra. Istovremeno, bruto spoljni dug finansijskog sektora, odnosno domaćih banaka, iznosio je 4,6 milijardi evra, pa je u odnosu na kraj 2022. smanjena za 0,6 milijardi evra ili 11,3 odsto. Istovremeno, učešće bruto spoljnog duga kreditnih institucija u ukupnom bruto spoljnom dugu iznosilo je 8,2 odsto.
Bruto spoljni dug javnog sektora iznosio je 29,6 milijardi evra ili 52,4 odsto ukupnog spoljnog duga. Na drugoj strani privatni negarantovani dug sa 26,9 milijardi. Obaveze u evrima prema inostranim povjeriocima činile su 47,6 odsto ukupnog bruto spoljnog duga.
Rast nominalnog BDP-a zajedno sa smanjenjem duga opšte države i centralne banke rezultirao je, na kvartalnom nivou, poboljšanjem relativnog pokazatelja bruto spoljnog duga, koji je na kraju prve polovine 2022. godine iznosio 78,5 odsto BDP-a (2,6 procentnih poena manje u odnosu na kraj marta 2023. godine). Takođe, u odnosu na jun 2022. godine, pokazatelj je manji za 0,8 pp, dok je u odnosu na kraj 2022. veći za 5,2 pp.
Faktori koji karakterišu trenutno ekonomsko okruženje, a koji se mogu odraziti na pokazatelje duga u Hrvatskoj, uključuju pooštravanje uslova finansiranja kroz rast troškova kamata na spoljni dug, pogoršanje investicione klime, ekonomsku neizvesnost i povećanu averziju prema riziku.SEEbiz