BRISEL, Britanski rabat od tri milijarde evra iz budžeta EU “više nije opravdan” i treba ga ukinuti, rekao je evropski budžetski komesar Janup Levandovski, prenosi medijski portal EU “EUObzerver”.
“Britanski rabat izgubio je svoje prvobitno opravdanje”, rekao je Levandovski njemačkom dnevniku “Handelsblat”.
On je dodao da se struktura budžeta EU značajno promijenila. Poljoprivredne subvencije, glavni razlog za rabat, su smanjene dok je dohodak po glavi u Velikoj Britaniji značajno povećan od 80-tih godina 20. vijeka.
Rabat je isposlovala tadašnji konzervativni premijer Margaret Tačer koja je navodno bacila tašnu na sto i rekla: “Hoću da mi vratite novac”!
Glavni razlog za rabat bio je da tada 80 odsto budžeta EU trošeno na poljoprivredne subnvencije što je od male koristi za Britaniju jer je njen poljoprivredni sektor relativno mali.
Kada je finansiranje poljoprivrede smanjeno na oko 40 odsto od budžeta tako se smanjio i britanski rabat. Osim toga, bivši laburistički premijer Toni Bler pristao je da da dio rabata kako bi pomogao novim članicama da uhvate korak sa starim u ekonomskom smislu.
Neto rabat biće smanjen sa šest milijardi evra 2009. godine na oko tri milijarde evra 2011. godine.
Međutim, potpuno poništavanje dogovora može se pokazati teškim zadatkom za novu britansku vladu konzervativca Dejvida Kamerona.
“Naravno da oni brane rabat. Tu će biti veoma teški pregovori. Trebaće nam prihvatanje Londona da bi postigli dogovor. Moja uloga u ovom poslu jeste uloga poštenog brokera”, rekao je Levandouski.
On je istakao da potrebu za daljim smanjenjima u finansiranju poljoprivrede.
Francuska brani očuvanje stare poljoprivredne politike, jer je ona glavni primalac ove vrste pomoći.
“Nivo poljoprivredenih subvencija 2020. godine mora biti niži nego danas kako bi ‘oslobodilo’ više novca za istraživanje, razvoj i globalne ambicije,” rekao je on, ističući da je Pariz svjestan potrebe da se reformiše takozvana Zajednička poljoprivredna politika /CAP/
Levandovski nije štedio kritike na račun svojih bivših kolega u parlamentu EU, naglašavajući da postoji “velika razlika” između gledišta ministara finansija i poslanika u parlamentu.
“Zabrinut sam. Toliko toga ima na stolu, to nisu samo brojevi za 2011. godinu i dugoročni okvirni budžet. Riječ je i o finansiranju reaktora Iter, Evropske službe za strane poslove i još toga. Parlament pokazuje svoje nove moći, ali svi moraju da pokažu volju za kompromis”, rekao je on.
On je takođe odbacio ideju nekih poslanika da se planiranje budžeta sa sedam godina smanji na pet godina kako bi odgovoralo izbornom mandatu.
“Pregovori o budžetu ne ujedinjuju Evropu, oni su razlog svađe i za to treba dosta vremena. Zato se rasprave oko novca trebaju događati što je manje moguće. Bolje je da ostane na svakih sedam godina”, zaključio je on.
Nastojanja Pariza da očuva postojeći sistem subvencija ne čudi, jer francuski poljoprivrednici dobivaju i najviše novca iz 56 milijardi evra vrijednog godišnjeg budžeta EU za poljoprivredu.
Pritisak na Brisel da smanji udio novca namijenjenog poljoprivredi jača dok Velika Britanija i skandinavske zemlje žele više konkurencije na poljoprivrednom tržištu kako bi se otvorio prostor za finansiranje drugih prioriteta.
Sistem subvencija na meti je kritika zbog principa po kojem je površina zemlje temelj za izračunavanje finansijske pomoći, pa stoga i ne čudi da najviše pomoći dobivaju i najveća poljoprivredna zemljišta.
U skladu sa tim većina poljoprivrednika dobiva manji dio jer budući da subvencije ovise o veličini zemljišta, 80 odsto korisnika poljoprivredne pomoći dobiva oko 20 odsto subvencija.
Od sistema poljoprivrednih subvencija u EU najviše profitiraju Francuska, Njemačka i Španjolska dok s druge strane Velika Britanija kao i Holandija koje značajno doprinose budžetu EU, dobivaju manje subvencija jer imaju manji poljoprivredni sektor.
Problem je i činjenica da poljoprivrednici u zemljama članicama na istoku Evrope dobijaju i trećinu manje subvencija po hektaru od kolega na zapadu EU, a u skladu sa sporazumom dogovorenom prije njihova priključenja EU 2004. i 2007.
Prema podacima EU, poljoprivrednik u Letoniji u prosjeku dobiva manje od 90 evra po hektaru direktnih plaćanja dok belgijski poljoprivrednik dobiva gotovo 450 evra za hektar.