BRISEL, U Briselu se danas održavaju tri sastanka čija je glavna tema Grčka i dogovor o tome kako da se Atina po drugi put spase od bankrota, a na marginama se razgovara i o finansijskoj situaciji u Italiji – javlja dopisnik Srne.
Prvi sastanak, tokom vikenda, sazvao je predsjedavajući Evropskog savjeta Herman van Rompaj sa evropskim šefovima za finansije, kako bi oni razmijenili informacije i stavove o Grčkoj i o Italiji.
Finansijski komentatori u Briselu zaključuju da okolnosti u kojima su se sastali Van Rompaj, koji koordiniše rad najvišeg evropskog tijela koje okuplja predsjednike država i vlada, predsjednik Evropske centralne banke Žan-Klod Triše, predsjednik Evrogrupe Žan-Klod Junker, kao i predsjednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo i evropski komesar za ekonomiju Oli Ren – sugerišu novi negativni zaokret u krizi.
Prema njihovim procjenama, taj dogovor je vrlo komplikovan, i još ne može da se nasluti rezultat. Diplomate su suzdržane, ali na dnevnom redu jeste restruktuiranje dijela grčkog duga. Vodiće se razgovori o tome kako bi privatni sektor, a to su banke, investicioni fondovi i osiguranja, mogli da učestvuju u tom restruktuiranju.
Dakle, šefovi Evropske centralne banke, Evrogrupe, Evropske komisije, i Evropskog savjeta, koordinisali su svoje stavove kako bi ministrima finansija i ekonomija Evrogrupe situacija bila jasnija, pred njihov sastanak.
Uoči ovih sastanaka, koji će biti završeni kasno večeras, različiti su stavovi Evropske centralne banke, čija je dužnost da brine o evropskoj zajedničkoj valuti, s jedne, i nekih evropskog država s druge strane.
Evropska centralna banka suprostavlja se bilo kakvoj objavi da je Grčka nesposobna da vraća dio duga, jer Triše smatra da bi to dodatno uznemirilo tržišta i da bi imalo veoma loše odjeke na druge ekonomije koje koriste evro. Ali, Njemačka, Holandija i Finska – čiji lideri imaju velike probleme da opravdaju svojoj javnosti zašto treba davati još novaca Grčkoj – privileguju takvo rješenje.
Formula pomoći naći se prvenstveno na sastanku Evrogrupe, ali i na kasnijem sastanku, sa ministrima EU članica koje ne koriste evro, ali čije su ekonomije usko povezane s evrozonom.
Sastanak ministara Evrogrupe je drugi po redu, i oni moraju da se dogovore o principijelno donesenoj odluci da posude Grčkoj sto milijardi evra. Naime, pozajmica od 110 milijardi iz maja već sada nije dovoljna da povuče zemlju sa ruba bankrota.
Na marginama ovih sastanaka govori se i o Italiji, trećoj najvećoj ekonomiji u EU, koja je upala u oči po svom spoljnom dugu, pošto je prošle sedmice, agencija ”Mudi” /Moody/, smanjila bonitet Portugalu za četiri boda.
Spoljni dug Italije je oko 103 procenata BND Italije, odnosno, oko 1,1 biliona /hiljadu i sto milijardi/ evra i u petak je osiguranje tog duga na međunarodnom tržištu poskupilo.
Pritisak tržišta na Italiju, tumači se, osim visokim dugom i time da Rim nije odlučio strategiju za izlazak iz krize. Premijer Silvio Berluskoni suprostavio se planovima stezanja kaiša ministra finansija Đulija Tremontija. Uz to, dionice najveće italijanske banke, Unikredito, pale su preko vikenda više od sedam odsto. Prinosi na italijanske obaveznice iznosili su u petak 5,28 odsto i time se približili granici od 5,5 do 5,7 odsto, za koju se smatra da bi mogla biti opasna za italijanske finansije.
Italijanski predstavnici uvjeravaju da je njihovo bankarstvo solidno, kao i da će njihove banke uskoro pozitivno proći stres testove, tj. testove otpornosti na finansijske udare, koje EU dobrovoljno provodi kako bi provjerila stanje svojih banaka. Ti rezultati biće objavljeni u petak, 15. jula.