BRISEL, Evropska komisija razmatra ukidanje standarda koji određuju izgled voća i povrća koje se može prodavati na tržištu Evropske unije, a kojima se, između ostalog, reguliše i koliko krivi treba da budu banana ili krastavac.
Pravila koja definišu kako treba da izgleda voće i povrće uređuje regulativa Komisije iz 1988. godine, čiji je cilj bio da trgovcima pojednostavi poslovanje. Zahvaljujući tim pravilima se bolje procjenjuje kvalitet robe koja se kupuje u inostranstvu i često ne može da se vidi prije nego što stigne, kao što je slučaj upravo sa bananama.
U prošlosti su te norme bile dio nekoliko antievropskih kampanja, na kojima su njihovi organizatori ilustrovali birokratsko pretjerivanje EU.
Međutim, njihovo ukidanje ipak neće biti tako lako kako bi se moglo očekivati, jer mu se neke članice Unije protive, plašeći se da bi ono rezultiralo pogoršanjem kvaliteta ponude poljoprivrednih proizvoda u prodavnicama, prenosi specijalizovani češki privredni sajt ihnned.cz.
Evropska komisija tvrdi da su informacije o mjerenju “zakrivljenosti krastavaca” – mit. Nije istina da standardizovana zakrivljenost tog povrća treba da pomogne ljudima da lakše izračunaju koliko ih ima u jednoj gajbi, navodi se u saopštenju Komisije.
“Istina je da je Evropska unija utvrdila norme koje se odnose na veličinu i kvalitet banana, koja harmonizuje dotadašnje različite norme pojedinih zemalja, koje su komplikovale međusobno trgovanje. To, ipak, ne znači da bi male banane morale da se unište, nego samo da ne spadaju u istu kategoriju sa velikim bananama”, navodi se u saopštenju, objavljenom na Komisijinim internet stranama.
Brisel ne određuje koliko krive treba da budu banane
