BRAZILIJA, Zbog političke i ekonomske stabilnosti i ogromnog prirodnog bogatstva, stranci ulažu u Brazil bez straha. Od svakih stotinu dolara stranog kapitala investiranih u Južnu Ameriku, osamdeset završi u Brazilu. Država pozajmljuje i MMF-u.
Decenija iza nas u znaku je četiri države čije se ekonomije brzo razvijaju. Ako kvartet u sastavu Brazil, Rusija, Indija i Kina nastavi istim tempom, do kraja sledeće decenije postaće neprikosnovena ekonomska sila i mjenjaće odnos snaga u svijetu, ocjenjuju stručnjaci.
Izjave predsednika Brazila de Silve, Dominika Štros Kana, ambasadora Dante Koelja da Lime i Aleksandra Miloradovića
Organizacija za ekonomski razvoj i saradnju upravo je prognozirala da će i u sledećoj godini ekonomije BRIK-a, kako im je kumovao glavni ekonomista “Goldman Saksa”, Džim O Nil, porasti za pet do gotovo 10 odsto.
Kada se kaže Brazil, prvo se pomisli na plaže, karneval, kafu i dobar fudbal. Riječ je zapravo o južnoameričkom ekonomskom džinu za čije se strateško partnerstvo otimaju i Vašington i Brisel. Zbog političke i ekonomske stabilnosti i ogromnog prirodnog bogatstva, stranci ulažu bez straha. Od svakih stotinu dolara stranog kapitala investiranih u Južnu Ameriku, osamdeset završi u Brazilu.
“Brazil danas doživljava magične trenutke kada je reč o ekonomiji”, rekao je predsjednik Brazila Luiš Inasio Lula de Silva.
Devizne rezerve narasle su na rekordnih 240 milijardi dolara. Dok su mnoge zemlje tonule u dugove, Brazil je MMF-u pozajmio deset milijardi dolara.
“Za brazilsku ekonomiju nije pitanje kako da održi rast, već kako da upravlja njime, a da ne dođe do pregrevanja ekonomije”, rekao je generalni direktor MMF-a Dominik Štros Kan.
Brazil se gotovo bez posljedica provukao kroz prošlogodišnju krizu, a Organizacija za ekonomsku sradanju i razvoj predviđa ove godine rast od 6,5 odsto. Pad izvoza zbog manje tražnje na krizom uzdrmanom svetskom tržištu nadoknađen je povećanjem domaće potrošnje, jer se dobrom socijalnom politikom još trideset miliona ljudi izdiglo iznad granice siromaštva.
Brazil spreman da sarađuje sa Srbijom
Dok su širom svijeta ljudi masovno ostajali bez posla, zaposleno je još milion Brazilaca. Mnogi od njih hljeb zarađuje u etanolskom programu – masovnoj preradi šećerne trske u etanol, kao zamjeni za benzin, na osnovu koje je zemlja proglasila potpunu energetsku nezavisnost.
To je samo jedna od oblasti u kojoj je Brazil spreman da sarađuje sa Srbijom, ali zasad nema većih pomaka.
“Poslovni ljudi ne vole nesigurnost i ako osjete da mogući partner ima problema, odlaze drugde. Kontakata ima, jer brazilske kompanije ovde mogu da iskoriste prednost vaših ugovora o slobodnoj trgovini sa zemljama CEFTE i Rusijom, pa bi Srbija mogla da bude neka vrsta prolazne stanice za našu robu. I dalje vjerujem da ima i mnogo mogućnosti za izvoz srpske robe u Brazil i on posljednjih godina raste”, kaže Dante Koeljo da Lima, ambasador Brazila.
Prošle godine smo, međutim, na brazilsko tržište od 200 miliona ljudi, izvezli robu za nepunih 700.000 dolara, pa je Dejan Rambo Petković i dalje naš najbolji izvozni proizvod.
“Ono na čemu mi radimo je podizanje kapaciteta domaćih proizvođača da zadovolje ta zahtjevna tržišta. Nije dovoljno da imamo proizvod koji je dovoljno dobar, već je potrebno da imamo u broju jedinica koje su potrebne za takva tržišta”, rekao je Aleksandar Miloradović iz Agencije za strana ulaganja SIEPA.
Kontakte srpskih i brazilskih poslovnih ljudi olakšaće i najavljeno ukidanje viza. Srbija bi mnogo dobila i turistički, jer svake godine u Evropu dođe više od dva miliona Brazilaca.
Obično obiđu nekoliko zemalja i među najvećim su trošadžijama, konstatovala je Evropska komisija za putovanja.RTS
Brazil iskoristio krizu
