Vrijednost bitkoina ove godine udvostručila se četiri puta. Početkom januara vrijedeo je oko 1.000 dolara, u maju je dostigao vrijednost od 2.000 dolara, u junu je prekoračio 4.000 dolara, a u novembru je vrijedeo čak 17.000 dolara.
Ovako astronomski rast možda može da se zamisli u slučaju nove kompanije na berzi, s naglim rastom profita. Bitkoin, međutim, ne ostvaruje profit. Čak nije ni kompanija. Reč je o digitalnoj valuti na decentralizovanoj mreži računara širom sveta.
Obične valute, poput američkog dolara, ne udvostručuju vrednost iz meseca u mesec, osim u slučaju istorijske krize zbog deflacije. Ponašanje bitkoina više podsjeća na maniju sakupljanja, piše Atlantik.Zašto je bitkoin najveći i najočigledniji mehur u savremenoj istoriji?
Američki list daje odogovor: Definisati i prepoznati mehur teže je nego što izgleda. Termin se odnosi na kapital čija čija cijena dramatično premašuje njegovu stvarnost vrednost. Ali ko uopšte određuje cijenu i vrijednost? To nisu naučni koncepti i formule, već su one zajednička tvorevina kupaca i prodavaca čije se potrebe i stavovi konstantno menjaju.
U dokumentu “Mehuri, racionalna očekivanja i finansijska tržišta” (1982), ekonomisti Olivije Blelnčard i Mark Votson objašnjavaju zašto je zlato podložno mehurima. Ono može da pomogne da razumijemo histeriju u vezi sa bitkoinom. Zlato, poput bitkoina, nije kompanija. Ne postoje finansijski izveštaji, a investitori nikada ne dobijaju dividende. Postoje najmanje dva velika razloga zašto ljudi investiraju u zlato. Prvo, za osiguranje u slučaju ekonomske katastrofe ili inflacije. Neki ljudi, međutim, kupuju zlato iz drugog razloga: samo samo zato što vide da njegova cena raste.
“Takvi investitori odlučuju o tome da li će sačuvati investiciju na osnovu efektivnog profita, a ne na osnovu osnovnih pravila tržišta”, pišu Blančard i Votson. Drugim rečima: Cena će rasti zato što je upravo porasla!
Takvi ulagači ne kupuju zlato na osnovu ekonomskog znanja ili analize vrednosti, već zato da bi uhvatili voz. Vide da cijena raste i polaze od pretpostavke da mogu da kupe zlato, ulažu u njega dok se isplati, a zatim da ga prodaju većoj budali pre nego što njegova vrednost padne. Ovakvo iracionalno ponašanje poznato je u ekonomiji kao “teorija veće budale”.Sitni investitori trenutno se utrkuju ko će kupiti više bitkoina, očekujući da će kasnije moći da prodaju investiciju drugoj budali – za novac. Blumberg je u novembru prenio da je na mreži bilo više pretraga termina “kupovina bitkoina” nego “kupovina zlata”. Coinbase, brokerska platforma za kupovinu kriptovalute, trenutno je najpopularnija aplikacija u Eplovoj prodavnici aplikacija. Dvije slične platforme za praćenje naloga za kriptovalute Gdax i Bitcoin Wallet sada su na petom i osmom mjestu najpopularnijih aplikacija.Ljudi koji ih skidaju vjerovatno to ne rade da bi se finansijski osigurali, piše Atlantik.
“Sitni investitori samo žele brzo da zarade, a App Store je prilično očigledan dokaz”, kaže Kristijan Katalini, profesor tehnologije sa Fakulteta za menadžment Sloun Tehnološkog instituta Masačusets. Agencije