BANJALUKA, BiH je u prošloj godini izvezla struje u vrijednosti od 322,4 miliona maraka, što predstavlja rast izvoza od 13,4 odsto u odnosu na 2015. godinu, pokazuju podaci Agencije za statistiku BiH. 
Naime, ovi podaci ukazuju na određeni oporavak u ovom sektoru, budući da je prošle godine u BiH napokon zaustavljen dvogodišnji pad izvoza električne energije.
Samo u decembru prošle godine izvoz struje iz BiH iznosio je 42,8 miliona maraka. Na sve to uticali su povoljne hidrološke prilike, ali i početak proizvodnje u novootvorenoj Termoelektrani (TE) Stanari.
Sa druge strane, BiH je u prošloj godini povećala i uvoz električne energije, ali po nešto nižoj stopi nego izvoz, i to od 8,5 odsto, pa je tako ukupan uvoz struje u BiH iznosio 115,4 miliona maraka.
Inače, raspoloživi podaci pokazuju da su elektroprivredna preduzeća u BiH godišnji rekord u izvozu struje zabilježila 2013. godine, kada je zbog izuzetno povoljnih hidroloških prilika ostvaren izvoz od 471,9 miliona KM.
Iz “Elektroprivrede RS” (ERS) su rekli da su dobra pogonska spremnost proizvodnih objekata, kao i povoljna hidrologija u posljednje dvije godine značajno uticali na proizvodnju električne energije u ERSu.
“Takođe, dobrim upravljanjem slivovima i pojavom novih objekata na mreži, maksimalno su iskorišteni svi kapaciteti, što je rezultiralo stvaranju viškova električne energije koji su putem postupka prodaje plasirani u i van BiH”, rekli su iz ERS.
Prema njihovim riječima, višak električne energije koji je plasiran distriktu Brčko i slobodnom prodajom u BiH i van granica BiH u 2015. godini iznosio je 1.700 gigavatčasova, a u 2016. godini 1.800 gigavatčasova.
Dodaju da su elektroenergetskim bilansom za 2017. godinu predviđeni viškovi električne energije od 1.500 gigavatčasova.
“Ipak, kraj 2016. i januar ove godine obilježila je loša hidrologija. Ukoliko hidrološke prilike budu na očekivanom nivou do kraja 2017. godine, ERS će od prodaje električne energije ostvariti značajan profit”, kazali su u ovom preduzeću.
Zoran Pavlović, ekonomski analitičar, rekao je da je izvoz struje iz RS uvijek značajno doprinosio bruto domaćem proizvodu (BDP), te da se kretao čak i do pet odsto BDPa.
“Ono što se može reći je da je, s jedne strane sreća da imamo šta da izvozimo, ali je sa druge strane nesreća u tome što tu struju ne troše proizvodni kapaciteti koji bi zapošljavali ljude”, rekao je Pavlović.
Dodao je da je pad izvoza struje u 2014. i 2015. godini imao razlog prije svega u vrlo niskoj cijeni struje, kada je jedan megavat pao na nekih 30 evra, a bio je prethodno 60 evra, što je situacija slična kao kod goriva.
“Sa druge strane, problemi s našim kapacitetima su u Termoelektrani Gacko vezani za zanavljanje tehnologije koja je zastarjela, a u Ugljeviku je problem vezan za odsustvo investicije koju je najavio ruski biznismen”, smatra Pavlović.
Naglasio je da ne treba zaboraviti i da je u elektroenergetski sistem ušla i Termoelektrana Stanari, ali da to, nažalost, nije prihod RS.
“On jeste kada se posmatra fizički izvoz, ali nije prihod RS, jer se on samo evidentira kao izvoz struje. Tako da je uticaja na taj oporavak izvoza električne energije iz BiH očigledno imao ulazak u sistem TE Stanari, koja je započela s proizvodnjom”, naveo je Pavlović.
Ipak, on je dodao da dugoročno gledano nisu otklonjeni razlozi ozbiljnog pada izvoza struje.
“To je nešto čemu bi trebalo posvetiti pažnju, pod uslovom da se menadžment ponaša racionalnije i da ulaže više u održavanje, a manje na zapošljavanje”, zaključio je ovaj ekonomista.
Izvoz struje iz BiH
Godina Iznos u milionima KM
- 471,9
- 308,6
- 284,4
- 322,4
Nezavisne novine
