BANJALUKA, Izvođači projekata iz BiH, koji realizuju projekte finansirane iz fondova EU, naplatili su 60 odsto sredstava, što u Direkciji za evropske integracije ocjenjuju kao dobar rezultat, dok ekonomski stručnjaci smatraju da to nije zadovoljavajući procenat.
Prema podacima Delegacije EU, od ukupnog iznosa IPA sredstava predviđenih za BiH, iz državnih programa komponente jedan za period od 2007. do 2013. godine (IPA I) ugovoreno je 80 odsto sredstava, odnosno 411,695 miliona evra od 513,246 miliona evra odobrenih za BiH. Od tog iznosa, 307,010 miliona evra (60 odsto) je ukupno isplaćeno izvođačima koji implementiraju projekte.
“Za prvih devet mjeseci ove godine, ukupna stopa ugovorenih i utrošenih sredstava bilježi stabilan rast. Ukupno ugovorena sredstva veća su za tri odsto, dok su isplaćena sredstva takođe veća za 10 odsto“, rečeno nam je u Direkciji za evropske integracije.
Dalje navode da su IPA sredstvima komponente dva (IPA II), prekogranične saradnje, za period od 2014. do 2020. godine ugovorenost i realizacija vrlo dobri. Za neke programe ugovorenost je čak 100 odsto, a apsorpcija veća od 95 odsto. Ova komponenta predviđa i pojačano praćenje ostvarivanja rezultata.
“IPA sredstvima finansirane su brojne aktivnosti, koje obuhvataju jačanje institucionalnih kapaciteta u pravosuđu, javnoj upravi, oblasti carina i oporezivanju, kao i infrastrukturni projekti u oblasti vodosnabdijevanja, upravljanja otpadom, saobraćaja, a sve u svrhu ispunjavanja kriterijuma za članstvo u EU”, naveli su nam u Direkciji.
Naime, kada je riječ o realizaciji, treba imati u vidu određena pravila. Ugovaranje projekta iz određenog državnog paketa treba da bude završeno u roku od dvije ili tri godine od potpisivanja finansijskog sporazuma za taj paket, dok bi sredstva iz tog paketa trebalo da budu isplaćena, odnosno potrošena u roku od dvije godine od datuma ugovaranja.
Saša Grabovac, izvršni direktor Udruženja ekonomista RS – SWOT, rekao je da problem nedovoljnog povlačenja sredstava EU nije izražen samo kod nas, nego i u drugim zemljama, kao i da se Hrvatska takođe suočava s tim problemom. Grabovac naglašava da je Poljska jedna od rijetkih zemalja koja je uspjela većim dijelom da iskoristi mogućnosti fondova EU.
“Glavni razlog je nedovoljan broj stručnih institucija koje nisu u stanju da u određenom vremenskom roku i s određenim stepenom kompetentnosti napišu projekte i kandiduju ih, tako da bi se ta sredstva mogla povući”, rekao nam je Grabovac i dodaje da to nije samo problem kod nas, već svih zemalja koje su u procesu pridruživanja.
“Jedini način za prevazilaženje tog problema je dodatno ulaganje u edukaciju onih ljudi koji to mogu da rade i da očekujemo za godinu-dvije jedno poboljšanje”, ističe Grabovac uz konstataciju da ako naše institucije uopšte budu bile u stanju da iskoriste makar veći dio tih sredstava, ako ne i sva raspoloživa sredstva fondova EU. Nezavisne novine
Preuzimanje dijelova teksta ili teksta u cjelini je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.capital.ba