BiH na dnu po energetskoj efikasnosti u Evropi

BANJALUKA – Bosna i Hercegovina ozbiljno zaostaje za zemljama Evropske unije kada se govori o unapređenju energetske efikasnosti i suzbijanju energetskog siromaštva, a prema izvještaju Evropske energetske zajednice za prošlu godinu, stepen ispunjenosti ove obaveze manji je od 50 odsto.

Utopljavanje domova, mijenjanjem stare i dotrajale stolarije, te podova i krovova, kao i postavljanjem fasada, takođe je jedna od obveza prema EU na koju se BiH obavezala, a koju, kao i većinu ostalih, ne ispunjava efikasno.

Prema tvrdnjama sagovornika CAPITAL-a, napredak na ovom polju je veoma spor i teško da bi dostigli i ovaj nivo efikasnosti da nije bilo više raznih projekata i finansiranja od Evropske unije i brojnih međunarodnih organizacija koje su po ovom osnovu u BiH proslijedile stotine milione maraka. Ipak, tvrde da ovih projekata treba više, kao i da država i njeni entiteti pokažu više interesovanja i pronađu sredstva za unapređenje ove oblasti.

Vladimir Topić iz Centra za životnu sredinu kaže da nam je energetska efikasnost i dalje na nezadovoljavajućem nivou, a da se u javnom diskursu najmanje priča o energetskom siromaštvu kojem je izložena polovina stanovništva u BiH.

“Procesi unapređenja energetske efikasnosti na terenu i u praksi su slabi, iako postoji interesovanje građana da unaprijede i utople svoje domove. Najbolji pokazatelj vidjeli smo prije nešto više od godinu dana, kada je bio poziv Fonda za zaštitu životne sredine i energetsku efikasnost RS, kada se na poziv građanima i firmama za manje od mjesec dana javilo dvostruko više zainteresovanih nego što je moglo da pokrije nekoliko miliona. To je bio jedan od rijetkih poziva koji je pogodio tačno u metu, a novac je doslovno planuo”, kaže Topić.

Građani u energetskom siromaštvu, projekti na čekanju

Objašnjava da građani nemaju puno mogućnosti da izađu iz energetskog siromaštva, zbog visokih cijena materijala za utopljavanje uz izostanak subvencija države i projekata koji bi pogurali sve naprijed.

“Država nije posebno vrijedna na ovom polju. Vidjeli smo to kroz stvaranje takozvanog prozjuminga i omogućavanja građanima da sami sebi proizvedu energiju za domaćinstva. Ovaj proces se kod nas pokazao kao nemoguća misija i ostavio nas u teškom blatu. Od marta 2022. kada je stupio na snagu Zakon o obnovljivim izvorima energije Republike Srpske prošle su pune tri godine, a mi do sada nismo ni krenuli sa tim projektom. Još uvijek građani ne mogu da se priključe na mrežu i proizvode struju za sopstveno grijanje. Obavezali smo se i na dekarbonizaciju, da ćemo povećati energetsku efikasnost i raditi na smanjenju energetskog siromaštva, ali još uvijek nemamo konkretne pomake”, kaže Topić.

Inače, Evropska unija je u posljednjih nekoliko godina uložila ozbiljna sredstva u projekte energetske efikasnosti u Bosni i Hercegovini, kroz različite programe i inicijative.

Uloženo stotine miliona, a BiH i dalje na dnu

U okviru Paketa energetske podrške za Zapadni Balkan, EU je prošle godine Bosni i Hercegovini dodijelila 70 miliona evra bespovratnih sredstava, od čega je 50 miliona evra namijenjeno za pomoć oko 190.000 najugroženijih domaćinstava u suočavanju s rastućim cijenama energenata. Deset miliona evra usmjereno je na poboljšanje energetske efikasnosti u oko 4.000 stambenih zgrada, a deset za oko 400 mikro, malih i srednjih preduzeća radi unapređenja energetske efikasnosti i suočavanja s izazovima energetske krize.

U okviru podrške ugroženim domaćinstvima, u RS je isplaćena bespovratna EU pomoć za ublažavanje negativnih socio-ekonomskih uticaja energetske krize za oko 67.000 ugroženih domaćinstava, dok je u FBiH pomoć dobilo oko 109.000.

Pored toga, kroz Investicioni fond za Zapadni Balkan (WBIF), EU je odobrila dodatnih 64 miliona evra za projekte obnovljivih izvora energije u BiH, uključujući 20,86 miliona evra za izgradnju Vjetroelektrane Vlašić i 43,66 miliona evra za izgradnju Vjetroelektrane “Poklečani”.

Dodatno, Savjet ministara BiH je krajem 2023. godine donio odluku o korištenju 39 miliona KM iz Evropskog fonda za BiH, kojim je upravljala Razvojna banka Njemačke (KfW). Ova sredstva su namijenjena za projekte energetske efikasnosti u javnim objektima širom zemlje.

Kumulativno, EU je do sada uložila više od 134 miliona evra (uključujući 70 miliona evra iz Paketa energetske podrške i 64 miliona evra za obnovljive izvore energije) te dodatnih 39 miliona KM iz Evropskog fonda za BiH, što ukupno iznosi oko 300 miliona KM, u projekte energetske efikasnosti i obnovljive energije u BiH.

Ipak, BiH se, zaključuje Topić, nalazi na skoro samom dnu po pitanju energetske efikasnosti i zaustavljanja energetskog siromaštva u Evropi, što potvrđuju svi pokazatelji u procesu energetske tranzicije, a teško je procijeniti da li i kada ćemo uopšte biti sposobni da sustignemo zaostatke.

Jedan projekat tri puta vredniji od budžeta za nauku

Redovni profesor na Mašinskom fakultetu u Banjaluci Petar Gvero, koji je aktivno angažovan na projektima energetske efikasnosti kaže da je u posljednjih deset godina ipak ponešto urađeno, najviše zato što su građani prepoznali potrebu da utopljavaju svoje domove, mijenjaju prozore, vrata i fasade. Međutim, to ni izbliza nije dovoljno i siguran je da se moglo uraditi više. Kaže da je veliki problem u ovom procesu odnos entitetskih vlasti i lokalnih zajednica koje su gotovo potpuno razvlaštene.

“Trebalo je mnogo vremena da shvatimo koliko je utopljavanje bitno, a još više biće potrebno da se prevaziđu faktori koji sprečavaju napredak. Socijalna cijena električne energije nas je do sada uvijek gurala u pravcu jeftinih i lošijih rješenja za grijanje, što je umanjivalo motivaciju za ulaganje u energetsku efikasnost. Posebno je važno istaći to što država ne radi ništa na tome. Električna energija se godinama koristi kao socijalna komponenta, za kupovinu socijalnog mira. Tek kada su cijene struje postale ozbiljnije i kada su nastali poremećaji na tržištu biomase, drveta i peleta, ljudi su počeli razmišljati o uštedama”, kaže Gvero.

Govori da se za BiH ne može reći da joj nedostaje energenata ili da se ništa ne radi, ali može da pati od problema neuvezanosti sistema i paušalnih rješenja. Budžeti se kod nas samo krpe, a bez međunarodnih fondova nas nema nigdje. Inače, Mašinski fakultet, odnosno Univerzitet u Banjaluci trenutno realizuje evropski projekat suzbijanja energetskog siromaštva. Gvero objašnjava da je preko ovog projekta u RS stiglo tri puta više novca nego što je budžet za nauku RS.

“Nažalost, u institucijama često rade osobe diskutabilnih kompetencija koji nemaju jasnu predstavu o tome ko je za šta nadležan. Nemaju ni osjećaj da taj problem pripada njihovim resorima, iako je i tehnički, socijalni i ekonomski, nije pravolinijski. Takođe, ni Fond za zaštitu životne sredine RS godinama nije povećavao udio sredstava za energetsku efikasnost, što je pokazatelj nedostatka razvoja. Prostora za napredovanje ima, Evropska unija, GIZ, UNDP su do sada dali mnogo sredstava za utopljavanje, posebno za javne objekte. Međutim, to nije postala filozofija koje se držimo”, kaže Gvero.

BiH je 2018. godine potpisala Sofijsku deklaraciju o Zelenoj agendi za zapadni Balkan u skladu s Evropskim zelenim dogovorom. Ovim potpisom obavezala se da će raditi na karbonskoj neutralnosti do 2050. godine u skladu sa Pariškim sporazumom i drugim obavezama preuzetim prema Energetskoj zajednici, među kojima je i unapređenje energetske efikasnosti i smanjenje energetskog siromaštva.

Fond za zaštitu životne sredine i energetsku efikasnost Republike Srpske realizovao je prošle godine dva javna poziva dodjelu sredstava iz budžetske podrške EU za sprovođenje mjera energetske efikasnosti u stambenim objektima.

Na prvom pozivu sredstva je dobilo oko 1.300 korisnika, dok su na drugom svoje domove utoplila 672 korisnika. Svi oni mogli su dobiti maksimalno do 5.000 KM za unapređenje energetske efikasnosti, dok su preostali dio finansirali samo građani.