BEOGRAD, Subvencionisani dinarski krediti uticaće na rast potrošnje i jačanje dinara. Očekujem dalji pad kamata na sve dinarske pozajmice.
Gotovinski i potrošački krediti koje subvencioniše država povećaće potrošnju stanovništva, stimulisati rast prometa u dinarima i doprinijeti jačanju domaće valute, tvrdi u intervjuu za Press Vladimir Čupić, predsjednik IO banke Hipo Alpe-Adrija. On očekuje pojeftinjenje svih dinarskih kredita i vjeruje da banke ni ove godine neće smanjivati kreditnu ponudu u Srbiji.
– Subvencije na potrošačke i gotovinske kredite u dinarima bez dileme će uticati na rast potrošnje. Takođe će stimulisati rast prometa u dinarima i doprineti preispitivanju politike ukupnih dinarskih kredita u poslovnim bankama, jer su uslovi pod kojima se nude izuzetno atraktivni. Ovakav vid državnog intervencionizma doprineće i jačanju dinara kao valute – objašnjava Čupić.
Da li je realno očekivati smanjenje kamata na dinarske, ali i kredite vezane za evro?
– Smanjenje stope obavezne rezerve banaka kod NBS odraziće se i na uslove kreditiranja poslovnih banaka. Ne samo zbog toga, već i zbog programa subvencionisanih kredita kao i snižavanja referentne kamatne stope, očekujem niže kamate na dinarske kredite do kraja godine. Kod kredita koji su vezani za evro situacija će zavisiti i od kretanja na novčanom tržištu evrozone, izraženom kroz evropsku kamatnu stopu euribor, za koju se očekuje korekcija naviše.
Dogovor banaka da u vrijeme krize zadrže nivo kapitala u Srbiji u ovoj godini prestaje da važi. Hoće li to uticati na smanjenje plasmana banaka?
– Ne očekujem da će doći do velikih oscilacija. Banke su u Srbiji prisutne i po osnovu prekograničnih kredita i po osnovu aktivnosti iz lokalnog potencijala, i mislim da će doći do manjih pomeranja u samoj strukturi izloženosti, ali ne i do značajnog smanjenja ukupnih plasmana.
Ima li naznaka da će Srbija ove godine izaći iz ekonomske krize?
– Privredni tokovi u odnosu na prošlogodišnja kretanja imaju naznake oporavka, i dovoljno je i samo očekivanje da ćemo godinu završiti sa rastom društvenog proizvoda. Sa druge strane, projektovani rast neće biti dovoljan da pokrije prošlogodišnju negativnu stopu i zbog toga se ne može reći da će 2010. godine Srbija izaći iz krize.
Šta bi država trebalo da uradi da bi ostvarila zacrtani privredni rast?
– Ključno je pokretanje infrastrukturnih investicija koje će dovesti do novog ciklusa ukupnih privrednih aktivnosti. Pored toga, važne su i mere države u subvencionisanju privrede i građana.
Prošlogodišnje mere za likvidnost privrede ublažile su negativne efekte krize. Takođe, pažljivo ali i hrabro vođenje makroekonomske politike može napraviti prostor za oslobađanje raspoloživog potencijala poslovnih banaka, koje su postale značajno opreznije u kreditiranju.
Da li je prodaja „Telekoma” dobar potez Vlade?
– Sa ekonomskog aspekta sada je dobar trenutak za prodaju „Telekoma”. Planiran model prodaje je kvalitetan jer će se tako ostvariti maksimalni prihodi. Namena tih sredstava mora biti jasno definisana i vidljiva. Novac bi trebalo usmeriti na mali broj, najviše tri velika infrastrukturna projekta, od kojih će očiglednu korist imati svi građani Srbije.
Razvojna banka nosi rizik
Šta mislite o osnivanju srpske razvojne banke?
– Smatram da sama ideja o osnivanju državne razvojne banke nije dovoljna. To nosi i velike rizike, u smislu vođenja poslovne politike takve banke. Pitanje je i da li postoji kapacitet, a tu prevashodno mislim na menadžment koji bi vodio banku i koji bi mogao da bude podrška u pospešivanju privrednih aktivnosti i izboru projekata.
Neću u NBS, Jelašić je dobro radio
Spekulisalo se da ste jedan od kandidata za novog guvernera NBS?
– Odmah po pominjanju mog imena saopštio sam svoj stav i ponoviću da mi je u ovom trenutku prioritetno rukovođenje Hipo bankom u Srbiji.
Kakav bi trebalo da bude novi guverner?
– Ko god da bude izabran mislim da, pre svega, treba da bude nezavisan u vođenju politike NBS.
Da li je guverner u ostavci Radovan Jelašić „kriv” za slabljenje dinara, za šta su ga mnogi kritikovali?
– Naprotiv, smatram da je Jelašić dosta učinio da zaštiti dinar. Press