BEOGRAD, Glavni ekonomista Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) Erik Berglof kaže da banke u Srbiji moraju da odvoje nenaplative kredite od novih pozajmica.
Problem datih pozajmica koje je nemoguće vratiti, a kojih je sve više, potrebno je, tvrdi Berglof, rješavati na tri fronta – u bankama, firmama koje ne plaćaju, ali sve to treba da pomogne i država.
Ako bi Srbija usvojila drugačiji zakon o stečaju, kako je rekao Berglof za “Blic”, to bi pomoglo i bankama da očiste bilanse jer bi firme koje ispunjavaju uslove lakše i efikasnije mogle da obave stečajnu proceduru.
On je rekao da stečajni postupak znači restrukturiranje i ne mora nužno da se okonča gašenjem firme.
“Što duže firma ostane u stanju prezaduženosti, bez ulaska u stečaj, to je i skuplje poslovanje i teže je restrukturiranje. Takve primjere smo vidjeli u Sloveniji, koja sada pati od nedostatka novih kredita, a ne bi trebalo”, rekao je glavni ekonomista EBRD.
Na pitanje kako su Slovenci rješili problem nenaplativih kredita, Berglof je rekao da su morali da prebace veliki dio tih zajmova iz postojećih banaka u novoformiranu takozvanu slabu banku.
“Zato su dokapitalizovali postojeće banke iz državnih sredstava. U isto vrijeme, pokrenuli su i sveobuhvatni proces restrukturiranja firmi koje nisu mogle da otplaćuju kredite”, rekao je on.
Na konstataciju da to nisu samo državne banke i da tu dosta ima i privatnih banaka, on je rekao da je to tačno, ali kada država dokapitalizuje privatne banke, ona postaje bar djelimični vlasnik.
“Isto tako”, nastavio je Berglof, “kad privatne firme ne mogu da otplaćuju kredite, banke mogu da zahtjevaju restrukturiranje ili čak i vlasnički udio u tim firmama. Međutim, veliki trošak dokapitalizacije banaka zahtjeva u mnogim zemljama da se u nekom trenutku umešaju i međunarodne finansijske institucije”.
Na konstataciju da je u Srbiji gotovo svaki četvrti kredit nenaplativ, i na pitanje koliko to utiče na ustezanje banaka da ih kreditiraju, on je rekao da to utiče “prvo, zato što nenaplativi krediti zahtjevaju od banaka da izdvajaju veća rezervisanja i drugo, zbog njih banke više troše vremenske i ljudske resurse na upravljanju komplikovanim rizicima”, rekao je Berglof za današnji “Blic”.
