BEOGRAD, Bez vidljivog povoda na svetskom tržištu, nafta je u poslednjih pet dana poskupela za gotovo pet dolara: za barel crnog zlata sa aprilskim datumom isporuke nuđeno je juče u Njujorku 107 dolara.
U trgovini budućim isporukama, takozvanim fjučersima, cena barela lake američke nafte premašila je tako svoj dosadašnji istorijski rekord iz 1980. godine kada je merno bure (158,9 litara) koštao uz uračunatu inflaciju između današnjih 101, 70 i 103 dolara.
Dalji kurs cene nafte na svetskom tržištu je neizvestan, zaključak je Međunarodne konferencije o nafti, održane 18–21. februara u Londonu.
„Za pet godina cena od 100 dolara za barel bi lako mogla da bude bagatelna suma, ako proizvodnja OPEK-a ne bude pratila tempo globalne tražnje”, procenu eksperata Alfa banke iz Moskve prenela je juče agencija Blumberg.
Sadašnjim tempom privrednog razvoja, Kina i Indija će do 2030. godine učetvorostručiti svoje narudžbine nafte: velika nestašica crnog zlata na svetskom tržištu mogla bi se osetiti već 2015. godine.
Istovremeno poznati izvori nafte se ubrzano ispošćuju. „Nije izvesno da će najveći svetski proizvođač nafte Saudijska Arabija biti u stanju da poveća proizvodnju nafte na 15 miliona barela dnevno koliko je zvanični Rijad obećao”, upozoravaju na londonskoj berzi.
Da li će nafte ovog proleća, i dalje u budućnosti, biti dovoljno na svetskom tržištu?
Ta dilema je tek jedna u nizu zebnji koje razdiru današnju logiku trgovine pokretačke sirovine globalne industrije.
Najnovija procena grupacije G-8 da globalna šteta od kraha američkog hipotekarnog tržišta premašuje 400 milijardi američkih dolara objašnjava uporni upliv bogatih spekulativnih fondova na tržište sirovina, ponajviše nafte, zlata i platine.
Igrajući na dalje slabljenje američke privrede, spekulativni investitori već mesecima izvlače ogromne sume novca sa finansijskog tržišta i plasiraju ih na berze nafte i zlata.
Bez obzira na to što kartel vodećih svetskih izvoznika nafte OPEK tvrdi da crnog zlata na tržištu ima sasvim dovoljno, berze ipak u to sumnjaju.
„Gramzivost spekulativnih fondova za brzim profitom i geopolitički faktori destabilizuju tržišnu logiku ponude i potražnje”, već mesecima upozoravaju zvaničnici OPEK-a uporno odbijajući zahteve Zapada da povećaju isporuke nafte.
U međuvremenu, dijagnostičari stanja zapadnih ekonomija zasipaju berze nepovoljnim vestima.
Jučerašnji izveštaj da Francuska beleži rekordni rast inflacije, najviši u poslednjih 11 godina i vest da je Komisija EU umanjila svoje procene ekonomskog rasta u evrozoni na 1,8 odsto potvrđuju slutnje da su izgledi svetske privrede „neobično nesigurni”, prenose agencije.
Istovremeno američka centralna banka smanjila je juče svoje procene ekonomskog rasta SAD za ovu godinu na tek 1,3 do dva odsto.
„Američka ekonomija je već u recesiji, mada blagoj, jer sve slabija lična potrošnja otežava postojeće probleme na tržištu kuća i hipotekarnih kredita”, procenila je švajcarska banka UBS.
Koliko će nafte biti potrebno posustalim privredama Zapada? Da li će secesionisti na jugoistoku Nigerije pojačati diverzije na naftaške kompanije zapadnih petro-kompanija u Gvinejskom zalivu?
Koliko je ozbiljna pretnja Uga Čavesa da će prekinuti isporuke nafte SAD ako Vašington pokuša da obori režim u najvećem latinoameričkom izvozniku nafte Venecueli?
Može li američka centralna banka da spreči stagflaciju?
Koliko je tankerska plovidba Bosforom bezbedna od klimatskih i terorističkih faktora?
Svetske berze grozničavo pokušavaju da uračunaju sve veće rizike trgovine naftom: u međuvremenu cena barela je bez prepoznatljivog kompasa. izvor: Politika