Banke za pola godine na kamatama zaradile 106 miliona KM

– Prihodi od kamata i slični prihodi iznose 155,9 miliona KM, a rashodi 49,5 miliona

– Duduković: Kod nas visoke kamate mogu proći i banke to koriste

– Mišić: Krediti kod nas nisu skuplji nego u okruženju

BANJALUKA, Banke u Republici Srpskoj su za samo šest mjeseci ove godine na kamatama i sličnim prihodima zaradile 106,4 miliona KM.

Iako su prihodi banaka od kamata i slični prihodi smanjeni za oko deset miliona u odnosu na isti prošlogodišnji period to se nije odrazilo na zaradu po ovom osnovu, jer je smanjenje ovih prihoda pratio pad rashoda po kamatama.

Ukupni prihodi banaka na kraju prvog polugodišta iznosili su 227,2 miliona KM sa stopom pada od četiri odsto u odnosu na isti period prošle godine.

Prihodi od kamata smanjeni su za šest odsto, dok su operativni prihodi manji za sedam odsto u odnosu na isti period prethodne godine.

„Prihodi od kamata i slični prihodi su osnovni prihodi banaka i iznose 155,9 miliona KM, te čine 69 odsto ukupnih prihoda. U njihovoj strukturi najznačajniji su prihodi po kamatama na kredite koji su iznosili 139,6 miliona KM i smanjeni su za šest odsto u odnosu na isti period 2015. godine kada su iznosili 149,3 miliona KM“, podaci su Agencije za banakrstvo RS.

Ukupni rashodi banka bili su 191,5 miliona KM i manji su za 10,6 miliona KM ili za pet odsto u odnosu na isti period 2015. godine.

Rashodi po kamatama i slični rashodi iznosili su 49,5 miliona KM i u ukupnim rashodima banaka učestvuju sa 26 odsto. Ovi rashodi su u odnosu na prvo polugodište 2015., kada su iznosili 61,8 miliona KM, smanjeni za 20 odsto najviše zbog trenda pada kamatnih stopa na depozite.

Član Udruženja ekonomista RS „SWOT“ Predrag Duduković kaže za CAPITAL da se banke ponašaju kao da imaju neko nepisano pravilo između sebe do kojeg nivoa će ići sa padom kamata.

„Činjenica je, ako uporedimo naše sa kamatnim stopama u okruženju, a posebno sa onim u Evropskoj uniji, da su one ovdje mnogo veće. Ako banka u EU može raditi sa mnogo nižim kamatnim stopama, ne vidim zbog čega banke kod nas ne bi mogle sa istom takvom ili malo većom stopom. Međutim, kod nas visoke kamate očigledno mogu proći i naravno da to banke koriste, iako sasvim sigurno imaju još prostora za smanjenje“, istakao je Duduković.

Kazao je da su banke smanjile kamate na depozite, jer im taj novac ne treba. Takođe, kako kaže, banke klijente mogu uslovljavati i sa kamatom na kredite i sa kamatom na depozite.

„Banke se nalaze u povlaštenom položaju, jer one diktiraju uslove i kada plaćaju kamate, ali i kada klijenti njima plaćaju“, naglasio je Duduković.

Predsjednik Udruženja banka BiH i direktor Nove banke Banjaluka Milan Radović kaže za CAPITAL da kamata na depozite brže pada jer su depoziti kraćeg roka, odnosno građani.

„Što se tiče aktivne kamate, 70 odsto portfolija banaka je u dugoročnim kreditima koji su dobrim dijelom već ugovoreni po fiksnim kamatnim stopama i tu nema ni pada ni rasta“, istakao je Radović.

Sekretar Udruženja banaka BiH Mijo Mišić rekao je za CAPITAL da su banke od 2008. godine mnogo uradile na stabilizaciji poslovanja, čišćenju aktive i konsolidaciji troškova i da na taj način godinama prave uštede.

„To se sve radi s ciljem da se ostvari profit, jer banka samo profitabilna može funkcionisati. Da li su krediti kod nas skupi u odnosu na EU? Sigurno da jesu, ali u odnosu na zemlje u okruženju mislim da to nije slučaj i da nemamo mnogo šta prigovarati“, naglasio je Mišić.

CAPITAL: M. Čigoja