BEOGRAD, Banke u Srbiji se hvale da “leže na parama” i žale se da nemaju kome da odobre kredite, a, sa druge strane, sve više zatežu sa uslovima za uzimanje zajmova i povećavaju kamate. Građanima je odskora teže da dođu do kredita, jer su banke znatno rigoroznije prilikom njihovog odobravanja strahujući da neće u potpunosti uspeti da naplate svoje pozajmice.
Kašnjenja u vraćanju odobrenih kredita ima, ali ona nisu dramatična. Ipak, bankari su izuzetno oprezni. Tako se od budućeg korisnika gotovinskog i potrošačkog zajma, ili kreditne kartice, zahteva niz potvrda i podataka. Kao posebna dodatna mera zaštite ponovo se vraćaju žiranti, ukoliko tražena pozajmica prelazi granicu od 7.000 ili 8.000 evra. Neke banke zahtevaju žirante i ako klijent već ima kredit koji sa ratom opterećuje zaradu sa više od 19,90 odsto. A, valja reći da zakon dozvoljava da se kreditom optereti trećina plate.
Tako, ako neko želi da, pored gotovinskog kredita na čiju otplatu odlazi oko 20 odsto zarade, uzme i potrošački zajam da bi kupio veš-mašinu ili nešto drugo, mora da pribavi – žirante. U Srbiji, gdje zaduženost po zaposlenom prelazi 2.000 evra, žiranta je gotovo nemoguće naći.
Mnoge banke kada odobravaju zajmove vezane za evre, zahtjevaju i depozit od – 30 odsto, iako je Narodna banka Srbije ukinula ovakav vid osiguranja. Neki bankari na ime obezbeđenja kredita za kupovinu vozila traže i da korisnik bude osiguran od posledica nesrećnog slučaja, odnosno smrti usled bolesti, nesrećnog slučaja, trajnog gubitka radne sposobnosti, invaliditeta preko 50 odsto… Naravno, obaveza je da se polisa stavi u korist banke.
– Banke se sve više štite, jer rastu nenaplativa potraživanja, odnosno rate kredita – smatra Goran Nikolić, ekonomista. – Mnogi građani imaju problema, uzeli su zajmove vezane za evro, koji je značajno porastao u posledih pet mjeseci i mesečne obaveze bankama su uvećane, a plate su ili na istom ili na nižem nivou. Da i ne pominjemo one koji su ostali bez posla i samim tim dužni bankama. S druge strane, banke za rizične plasmane moraju da rezervišu novac. To su razlozi zbog kojih se banke dodatno štite od gubitka.
Kamate na dinare
Lani je zabilježen najviši nivo kamatnih stopa na kratkoročne dinarske kredite stanovništvu od 2000. godine. Bile su više jedino 1998. i 1999. godine. Do prošle godine kamate na zajmove u domaćoj valuti do prošle godine nisu prelazile 30 odsto. A tokom 2009. godine iz mjeseca u mjesec bile su iznad 30 odsto, pa čak dostizale i 40 odsto. Tako su pozajmice građanima bile duplo veće nego preduzećima, iako je stanovništvo bolji platiša od privrede.Večernje novosti
1 komentar
Molimo Vas da pročitate sledeća pravila prije komentarisanja:
Komentari koji sadrže uvrede, nepristojan govor, prijetnje, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni. Nije dozvoljeno lažno predstavljanje, ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Molimo Vas da se u pisanju komentara pridržavate pravopisnih pravila. Komentare pisane isključivo velikim slovima nećemo objavljivati. Zadržavamo pravo izbora i skraćivanja komentara koji će biti objavljeni. Mišljenja sadržana u komentarima ne predstavljaju stavove poslovnog portala CAPITAL.ba. Komentare koji se odnose na uređivačku politiku možete poslati na adresu [email protected]
Moji, dragi prijatelji u Srbiji!
Budite sretni što tako banke rigorozno vrše selekciju žiranata. Ne daj Bože da Vam dođu ovi naši zelenaši MKO, pa i pojedine banke, nebi bilo mnogih braća ni sestara,brakova, prijatelja kumova itd.
Ovdje u BiH je haos sa tim, ljudi se ubijaju, porodice pucaju, jedan opšti haos sa kreditima, a još niko nije pametan se našao da ovo sve provjeri. Znam da je narod kriv za sve, ali država je morala da ovo zna i kontroliše, a ne da se dozvoli da svako diže kredit,nemože ga vraćati, preko noći se ostaje bez posla itd, onda drugi vraćaju za njih.
Budite sretni da vam ne dođu ovi MKO.