BUDVA, Bankarski sektor u BiH je stabilan i njegova profitabilnost raste, a neto dobit komercijalnih banaka u 2017. godini iznosila je 182 miliona evra.
Stanje u bankarskom sektoru zemalja regiona razmatrano je na sedmom samitu ministara finansija, guvernera i direktora poreskih uprava zemalja zapadnog Balkana.
Viceguvernerka Centralne banke BiH Želimira Raspudić kazala je na panelu o temi “Monetarna politika i stabilnost bankarskih sistema zemalja regiona, deceniju poslije bankrota Leman bradersa” da su samo dvije manje banke u BiH lani završile godinu sa gubitkom.
– Bankarski sektor BiH je likvidan, zdrav i stabilan. Kamatne stope su na najnižem nivou do sada i na depozite i na kredite. Udio loših kredita je u padu. Svi parametri su pozitivni – rekla je Raspudićeva i dodala da banke koje osniva država treba staviti pod nadzor centralnih banaka da bi bio isključen politički uticaj na njihovo funkcionisanje.
Guverner Centralne banke Crne Gore Radoje Žugić rekao je da se na zapadnom Balkanu očekuje blagi rast kamatnih stopa.
– Za dalje unapređenje bankarskog sektora u ekonomijama zemalja zapadnog Balkana neophodno je jačanje kapitalizacije banaka. Centralne banke treba da jačaju kadrovske kapacitete i da rade na novim zakonskim rješenjima i na usklađivanju propisa – naveo je Žugić.
Viceguvernerka Narodne banke Makedonije Maja Kadievska-Vojnović navela je da region deceniju poslije sloma američke investicione banke Leman braders, koja je bila okidač za izbijanje globalne ekonomske krize, ostvaruje rast.
– Imamo rast inflacije zbog većih cijena energenata i hrane. Primjetan je i priliv direktnih stranih investicija. Sve se to odrazilo na privredni rast i razvoj zemalja i njihov bankarski sektor – kazala je Kadievska-Vojnović i dodala da su u Makedoniji loši krediti u padu.
Na samitu o bankarskom sektoru govorili su i guverneri centralnih banaka samoproglašenog Kosova i Albanije Fehmi Mehmeti i Gent Sejko. Iako su bili najavljeni da će učestvovati, predstavnici Srbije i Hrvatske se nisu pojavili.
Panelom o bankarskom sektoru završen je sedmi samit u Bečićima, koji je održan u organizaciji beogradskog nedjeljnika NIN.
Promjene
Profesor Univerziteta Merilend Pradip Kumar Kapur rekao je da je najveći izazov brzina promjena i inovacija.
– Za promjene je nekada bilo potrebno 100 godina, a danas se one dogode za pet-šest. Eksperti smatraju da je potrebno izgraditi digitalnu infrastrukturu bankarskog sektora. Treba razmisliti o digitalnom softveru koji će biti agilan, ali i o jako visokom nivou bezbjednosti i transparentnosti takvog sistema. Finansijska inkluzija je važna – rekao je Kapur. Glas Srpske