Banke otpisuju još 195 milijardi evra

FRANKFURT, Banke u zoni evra mogle bi do kraja 2011. godine da budu prinuđene da, u okviru drugog talasa gubitaka zbog finansijske krize, otpišu loše kredite u vrijednosti 195 milijardi evra, saopštila je Evropska centralna banka (ECB).
U redovnoj ocjeni stanja finansijske stabilnosti zemalja zone evra, ECB je navela da stabilnost najviše ugrožava stanje javnih finansija koje i dalje čini investitore nespokojnim i ograničava pristup firmi i investitora kapitalu.
Banke u zemljama zone evra do kraja prošle godine otpisale su, zbog finansijske krize, kredite u vrijednosti 238 milijardi evra. ECB sada procjenjuje da će ove godine otpisati 90 milijardi, a naredne 105 milijardi evra, prenose agencije.
Sume otpisanih kredita biće djelimično kompenzovane boljim izgledima hartija od vrijednosti, jer neke banke očekuju da će prvobitno prognozirani otpisi biti manji za 32 milijarde evra.
Ukupnu vrijednost otpisanih kredita i vrijednosnih papira od 2007. do kraja ove godine ECB procjenjuje na 515 milijardi evra, što je manje od 553 milijarde, kolike su bile procjene u decembru prošle godine.
Postoji, međutim, rizik da bi otpisi mogli da se povećaju kao posljedica pogoršanja u oblasti dugoročnih državnih zapisa i zbog negativnih uticaja budžetskih ušteda na ekonomski rast, strahuje ECB.
Banka je, u vezi s rastućim dugovima zemalja zone evra ukazala na opasnost od izrazitog rasta emisija vladinih dugoročnih zapisa. Oni predstavljaju problem prije svega zbog istiskivanja privatnih investitora sa tržišta kapitala, ali ovdje postoji rizik i od intenzivnih globalnih kretanja kapitala u slučaju da talas povećanja stopa prinosa od dugoročnih zapisa zahvati i SAD.
Banke u zoni evra su sada, prema izvještaju ECB, zahvaljujući većoj profitabilnosti, otpornije, a njihove pozicije sa gledišta kapitalizacije su već na nivou prije krize. U prvom tromjesečju kapitalizacija banaka povećana je više od 11 odsto, sa 2,4 odsto 2008. i 4,5 odsto prošle godine.
Potpredsjednik ECB Lukas Papademos je, u vezi s izvještajem, rekao da bi privredni rast u zoni evra, uprkos mjerama štednje, trebalo da se ubrza. On je dodao da je budžetska konsolidacija jedini način da se dugoročno osigura održivi rast privrede.