NJUJORK, Odluka američke Federalne uprave rezervi (Fed) da prošlog meseca smanji ključnu kamatnu stopu za ukupno 1,25 odsto okončaće dvogodišnje slabljenje dolara, smatraju stručnjaci finansijskih kompanija koje prednjače u svetu po trgovini valutama.
Dolar će dobiti na vrednosti najmanje devet odsto prema evru ove godine, predviđaju stručnjaci švajcarske banke UBS i francuske “BNP Pariba”, za koju agencija Blumberg kaže da je “najprecizniji prognozer kretanja kurseva”.
Prvi put od 2003. godine, investitori se usredsređuju na relativne izglede za ekonomski rast, umesto na apsolutne troškove zaduživanja, izjavio je Blumbergu strateg banke UBS Džefri Ju.
Oštro smanjenje američke kamate, najveće od početka decenije, podstaći će ekonomski rast u SAD u vreme kada se evropska ekonomija usporava, procenjuje BNP, a direktor fiksnog prihoda u njujorškoj kompaniji “Openhajmer fands” Robert Robis kaže da se više ne ide na dalje slabljenje dolara i da je u izgledu oporavak američke ekonomije kasnije ove godine.
Dolar je ojačao jedan odsto prema evru, na 1,4824, posle pada na rekordno niskih 1,4966 za evro 23. novembra prošle godine.
Američka valuta je apresirala i pored toga što je prednost u prinosu na dvogodišnje nemačke državne obveznice više nego udvostručena na 1,28 odsto u odnosu na istovetne američke obveznice.
Ta razlika je poslednji put bila tako velika 2002. godine, kada je evro odskočio prema dolaru čitavih 18 odsto.
“BNP Pariba”, sa sedištem u Parizu, po Blumbergu najtačnija od 31 firme po prognozi za kretanje kurseva u drugoj polovini 2007, procenjuje da će dolar na kraju ove godine vredeti 1,36 za evro, dok UBS, sa sedištem u Cirihu, predviđa kurs od 1,35 za evro.
U proseku se predviđa rast kursa dolara od 5,4 odsto na 1,40 za evro krajem ove godine i od šest odsto, na 1,32 za evro, u 2009.
Dolar je u 2007. oslabio 10,6 odsto, a 11,4 procenta u 2006, nakon što je 2005. godine ojačao 12,6 odsto.
Dok je kamata na federalne fondove skresana za samo devet dana na svega tri odsto, ključna kamata Evropske centralne banke ostala je nepromenjena na četiri odsto i najviša je za proteklih sedam godina, da bi se suzbila inflacija.
Stručnjaci procenjuju da ECB na sastanku 7. februara neće menjati kamatu.
“Ako agresivno smanjenje kamate Fed može da stimuliše ekonomiju, onda će SAD definitivno prednjačiti u pogledu ekonomskog oporavka, a ECB kasniti, pa je vreme da se sredstva vrate u dolar,” smatra Ju.
Dojče banka, najveći trgovac valutama u svetu, predviđa rast vrednosti dolara ove godine za osam odsto, jer će zona evra zabeležiti stopu rasta od svega 1,6 odsto, a SAD od 1,9 odsto.
Nemačka banka za 2009. prognozira rast u zoni evra od 1,9, a u SAD od 2,6 odsto.
Glavni ekonomista za Severnu Ameriku u njujorškom “Meril Linču”, najvećoj brokerskoj firmi u svetu, Dejvid Rozenberg, ocenjuje, međutim, da SAD ulaze u “najgoru potrošačku recesiju od 1980. godine” i da će dolar pasti na 1,57 za evro krajem marta, a potom se do kraja godine oporaviti na 1,48 za evro.