BERLIN, Preuzimanjem Monsanta, njemački poljoprivredno-hemijski koncern Bajer napravio je “mega-dil” godine, konstatuje Henrik Beme za Dojče vele i dodaje da, iako taj potez nije bez rizika, to je ipak stvarno dobra vijest.
Sada, kada u Monsantu vodi glavnu reč Bajer, koncern sa sjedištem u zemlji u kojoj je upotreba genetske tehnologije skoro potpuno zabranjena, to bi trebalo da se odrazi i na poslovanje novog ekonomskog džina.
“Možda će novi koncern spajanjem moći da pruži bolje odgovore na pitanja kako nahraniti milijarde ljudi bez potpune degeneracije prirode. U tom slučaju, isplatio bi se i poslednji od tih milijardi dolara”, ocenjuje se u tekstu.
Postati svjetski broj jedan – upravo to je bio cilj vrlo ambicioznih planova za preuzimanje Vernera Baumana, koji je na čelu Bajera manje od pola godine.
Za to su u Leverkuzenu bili spremni da zavuku ruku duboko u džep: 66 milijardi dolara u gotovini – to nije samo gomila novca, već i najveća ponuda “keša” u istoriji ekonomije.
Takvi veliki poslovi se obično obavljaju razmjenama dionica. A kada već govorimo o superlativima: to je najveće preuzimanje koje je ikada izvelo neko njemačko preduzeće. I do sada najveći takav posao godine.
Naravno da se postavlja i pitanje, da li to vrijedi toliko, ističe Beme.
Na taj način u kuću se dovodi “momak na lošem glasu”, koji uz to još neverovatno mnogo košta. Jasno je da Bajer taj novac mora najprije ponovo da zaradi. U Leverkuzenu ne sjede na gomili novca, kao što je to, na primer, slučaj kod Epla.
“Đavo sada stanuje u Leverkuzenu” – naravno, i tako bi moglo da se gleda na preuzimanje američkog proizvodača sjemena i pesticida Monsanta od strane njemačkog koncerna Bajer, ukazuje Beme i podseća da je Monsanto sporan zbog svog agresivnog načina poslovanja, genetski modifikovanih proizvoda i proizvodnje herbicida Glifosat.
“Za taj proizvod sumnja se da prouzrokuje rak. Pa ipak, njegova primena je na području Evropske unije dozvoljena. Ima tu mnogo materijala za kritičare neobuzdane poljoprivredne industrije. Oni, dakle, sada mogu da protestuju direktno pred vratima Bajera u Leverkuzenu. Tamo će ubuduće biti sedište najvećeg svetskog proizvodača semena i pesticida”, ukazuje Beme.
“Ali pitanje može da se postavi i drugačije: da li je to na kraju krajeva još jedna dobra vest za Nemačku kao ekonomsku silu – to što je jedan koncern iz nemačkog berzanskog indeksa u svojoj privrednoj grani najveći na svetu? Moglo je i drugačije da se završi. Recimo, švajcarsku Singentu, konkurenta Bajeru, upravo su preuzeli – Kinezi”, dodaje se u tekstu.
Beme dodaje da je i budućnost poljoprivrede digitalna – “digital farming” je odgovarajuća, moderna reč za to.
“Na kraju krajeva, svetsko stanovništvo raste i potrebno je nahraniti sve više gladnih. I to u doba kada su, zbog posledica klimatskih promena, žetve u mnogim regionima ugrožene ili čak propadaju. Zato bi trebalo da bude dozvoljeno razmišljanje o novim oblicima setve”, napominje on. Tanjug