TOKIO, Na većini azijskih berzi cijene su akcija jutros blago porasle, zahvaljujući nadi ulagača da će ovih dana biti postignut dogovor o restrukturiranju grčkih dugova, no dobici su ograničeni jer su dužnički problemi ponovo zaprijetili Portugalu.
Na Tokijskoj je berzi Nikkei indeks u 7,30 sati bio u plusu 0,1 odsto, dok su cijene akcija u Šangaju, Hong Kongu i Južnoj Koreji porasle između 0,2 i 0,8 odsto. Berzovni indeksi u Australiji i Singapuru oslabili su oko 0,3 odsto, dok je MSCI indeks azijsko-pacifičkih akcija, bez japanskih, u 7,30 sati bio u plusu 0,5 odsto. Taj je indeks u januaru ojačao oko 10 odsto, nakon što je u prethodna dva mjeseca pao. U fokusu ulagača su vijesti iz Evrope, gdje su grčka vlada i njeni kreditori blizu sporazumu o restrukturiranju dugova te članice evrozone.
Prema tom sporazumu, ulagači koji drže 206 milijardi evra vrijedne grčke obveznice zamijeniće ih za nove obveznice upola manje vrijednosti. Nove obveznice biće s nižom kamatnom stopom i dužim rokom dospijeća, a kada dođu na naplatu, Grčka će vlasnicima obveznica isplatiti samo 103 milijarde evra. Očekuje se da će dogovor biti postignut ovih dana, čime bi Grčka ispunila uslove za drugi paket međunarodne pomoći i tako izbjegla bankrot. Pozitivno na tržišta djeluje i to što su se juče lideri Evropske unije na samitu u Briselu dogovorili o tekstu ugovora o fiskalnoj disciplini koji će početkom marta potpisati 25 zemalja članica. Taj ugovor neće potpisati samo Britanija i Češka.
U fiskalnom paktu zemlje potpisnice će se obavezati da će voditi uravnoteženu budžetsku politiku i početi smanjivati dugove. Odredbe da strukturni budžetski manjak ne smije prelaziti 0,5 odsto BDP-a, a javni dug 60 odsto BDP-a zemlje članice trebale bi ugraditi u svoje ustave ili u zakone koji imaju ustavnu snagu. U slučaju kršenja dogovorenih pravila, slijedile bi kazne. No, dok se problemi grčke prezaduženosti rješavaju, naziru se problemi s Portugalom. Prinosi na 10-godišnje obveznice te članice evrozone juče su dostigli nove rekordne nivoe od 17 odsto. Stoga se ulagači plaše da bi Lisabon mogao postati nova Atina i da će mu biti nužan još jedan paket međunarodne pomoći.
“Portugal je možda iduća članica evrozone kojoj će zaprijetiti bankrot. Prinosi na dugove te zemlje znatno su porasli, no ohrabruje što se to nije odrazilo i na obveznice drugih prezaduženih članica evrozone”, kaže Frances Cheung, analitičarka u banci Credit Agricole CIB. Na valutnim je tržištima, pak, evro jutros stabilan.
Nakon što je u petak dostigao 1,3235 dolara, najviši nivo od polovine decembra prošle godine, juče je skliznuo ispod 1,32 dolara, dok se jutros stabilno kreće oko 1,3170 dolara. U odnosu na japansku valutu, kurs evra skliznuo je s jučerašnjih 100,80 na 100,50 jena. I dolar je oslabio prema japanskoj valuti, pa mu je cijena pala s jučerašnjih 76,70 na 76,20 jena, najniži nivo u tri mjeseca. Nakon što je juče pala za gotovo 80 centi, jutros je terminska cijena nafte na berzi u Njujorku ojačala 30-ak centi, na 99,40 dolara po barelu. Hina
