BANJALUKA, Komisija za koncesije BiH pokušava na neustavan i nezakonit način “oteti” entitetske i kantonalne nadležnosti u oblasti koncesija i javno-privatnog partnerstva, što se ne smije dopustiti, tvrdi Predrag Aškrabić, predsjednik Komisije za koncesije RS.
On upozorava da se centralizacija nadležnosti u navedenim oblastima namjerava sprovesti kroz usvajanje dokumenta na čijoj je izradi, po nalogu Komisije za koncesije BiH, radila asocijacija SIGMA pod patronatom Delegacije Evropske komisije u BiH.
Kažete da se nadležnosti u oblasti koncesija i javno-privatnog partnerstva na mala vrata pokušavaju prenijeti na državni nivo?
AŠKRABIĆ: Proces je krenuo kada je Delegacija Evropske komisije u BiH, u saradnji sa Komisijom za koncesije BiH, angažovala stručni tim SIGMA da sačini detaljan pregled sistema dodjeljivanja koncesija i javno-privatnog partnerstva u BiH. Taj analitički pregled se na kraju praktično sveo samo na kontrolu rada i načina dodjele koncesija u RS, iako u FBiH postoje i kantonalne komisije za koncesiju koje su dodijelile daleko više koncesija nego RS. Dokument “Strukovni pregled – koncesije i javno-privatna partnerstva u BiH” je na prijedlog Komisije za koncesije BiH već razmatran na sjednici Savjeta ministara BiH 20. maja, ali je izjašnjavanje o njemu odgođeno. Uz dostavu tog materijala državna Komisija za koncesije je samovoljno predložila neustavne i nezakonite zaključke u svrhu navodnog pristupanja izgradnji efikasnog sistema koncesija i javno-privatnog partnerstva u BiH.
Šta se dokumentom predlaže i koji je motiv Komisije za koncesije BiH?
AŠKRABIĆ: “Strukovni pregled” je sačinjen u saradnji i po instrukcijama naručioca materijala, Komisije za koncesije BiH, sa očiglednom namjerom da se protivno ustavima BiH i entiteta, te zakona koji uređuju oblast koncesija i javno-privatnog partnerstva oduzmu nadležnosti entiteta i kantona kroz centralizaciju uređenja, nadzora i kontrole u tim oblastima donošenjem jednog zakona na nivou BiH. Posebno je indikativno da je državna komisija uzurpirala pravo da od više objašnjenih hipotetičkih modela u “Strukovnom pregledu” samovoljno predloži centralistički model koji bi trebalo da sačini radna grupa na čelu sa državnom komisijom, resornim ministarstvima BiH i entiteta. Očigledna je namjera Komisije za koncesije BiH da kontrolom procesa izrade jedinstvenog državnog zakona ostvari svoj interes da bude jedan regulator za cijelu BiH.
Da li ste upoznali Savjet ministara BiH i institucije RS sa tim neustavnim aktivnostima?
AŠKRABIĆ: S obzirom na to da izvještaj SIGMA predlaže nezakonita i neustavna rješenja, tražili smo od Savjeta ministara BiH da se ni ne razmatra. O tim intencijama Komisije za koncesije BiH upoznali smo i Vladu RS i Narodnu skupštinu kako bismo mogli adekvatno reagovati, odnosno ne dozvoliti da BiH preuzme ustavne nadležnosti RS. Naime, Ustavom RS je jasno regulisano da RS ima puni suverenitet na zaštiti, korištenju, unapređenju i upravljanju dobrima od opšteg interesa, kao i plaćanja naknada u te svrhe, dok Ustav BiH definište i taksativno nabraja državne nadležnosti među kojima nema koncesija i javno-privatnog partnerstva.
Na terenu postoje i pokušaji prodaje vlasničkih udjela u koncesionim preduzećima bez saglasnosti nadležnih institucija RS?
AŠKRABIĆ: Veliki broj koncesionara, koji su ranije računali na bankarske kredite za realizaciju svojih projekata, a nuđene su i posebne kreditne linije za takve investicije, nakon nastanka ekonomske krize suočio se sa finansijskim problemima. Mnogi koncesionari sada u želji da se izvuku iz projekata pregovaraju o prodaji koncesionih preduzeća velikim kompanijama koje su finansijski dovoljno snažne da projekte privedu kraju. U tim aktivnostima, međutim, jedni drugima mogu napraviti velike probleme, jer se promjena vlasničkog udjela većeg od 30 odsto ne može izvršiti bez prethodno pribavljene saglasnosti koncedenta, odnosno resornog ministarstva, i Komisije za koncesije RS. Takva pojava je naročito uočena kod koncesionara kojima je dodijeljena koncesija za istraživanje i eksploataciju mineralnih sirovina, poljoprivrednog zemljišta, te izgradnje i korištenja malih hidroelektrana.
Šta se dešava u slučaju nezakonite promjene vlasnika koncesionog preduzeća?
AŠKRABIĆ: Ti koncesionari se dovode u situaciju da im koncendent, odnosno resorno ministarstvo, automatski može raskinuti ugovor o dodjeli koncesije. Ograničenje prenosa vlasničkog udjela utvrđeno je da bi koncedent imao kontrolu nad koncesionim preduzećem zbog značaja koncesionog dobra, jer bi u suprotnom mogao nastati veliki problem. Na bazi saznanja da se koncesiona preduzeća nude na prodaju, Komisija za koncesije je nadležnim sudovima, Udruženju notara RS i resornim ministarstvima proslijedila dopis u kojem im skrećemo pažnju na mogućnost takvih pojava kako bi se one preduprijedile. Bez pribavljenih saglasnosti, posao koncesionara je uzaludan, jer će automatski sa njima biti raskinut ugovor i ostaće bez koncesije. Za velike kompanije koje bi željele da uđu u koncesioni projekat bolje je da same podnesu zahtjev za dobijanje koncesije redovnim putem nego da ih pokušavaju otkupiti. Nezavisne novine