„Akademik“ sa spornim zvanjima favorit za predsjednika UO Agencije za visoko obrazovanje

SARAJEVO – Početkom aprila Privremena komisija Parlamenta BiH u sastavu: Denis Zvizdić, Nenad Stevandić, Nikola Lovrinović, Amir Fazlić, Bariša Čolak i Sredoje Nović, imenovala je nove članove Upravnog odbora Agencije za razvoj visokog obrazovanja i osiguranja kvaliteta BiH.

Iz reda srpskog naroda imenovani su prof. dr Mitar Perušić, prof. dr Nedeljko Stanković i Zorana Štaka. Iz reda bošnjačkog prof. dr Dženita Ljuca, prof. dr Sanjin Kodrić i dr Suad Kunosić, a iz reda hrvatskog naroda prof. dr Luciana Boban, prof. dr Ivo Čolak i dr Marko Odak. Iz reda ostalih kao jedini kandidat imenovan je prof. dr Dino Mujkić.

EKSPRESNO „MAGISTRIRAO I DOKTORIRAO“

Prema inforamacijama Inforadara, mnoga od ovih imenovanja su sporna najprije iz razloga jer su politička, a posebno se izdvaja jedno kao primjer kandidata koji nikako ni po kojim osnovama u demokratskoj i uređenoj pravnoj državi ne bi smio da bude član jednog ovakvog tijela.

Riječ je o Nedeljku Stankoviću iz Brčkog, inače vlasniku dva univerziteta i više nego spornih akademskih zvanja. U medijima se Stanković predstavlja kao neko ko je završio pravo u Sarajevu, magistrirao u Beču, a doktorirao pred komisijom u Kanadi.

Međutim, istina je potpuno drugačija, o čemu svjedoče i mnogi od oko 300 dokumenata koji su u posjedu Inforadara. Mnogi od njih, istovremeno, pokazuju svu nastranost i nakaradnost tri paralelna obrazovna sistema u BiH koji služe tek za uhljebljavanje stranačkih pristalica i regrutovanje partijske mašinerije.

Foto: Stanković je dezavuirao javnost i davao lažne izjave u medijima o lokaciji/mjestu i vremenu sticanja svojih “akademskih” zvanja; diplomirao je na privatnom fakultetu Aperion u BL, ekspresno magistrirao na svom EU, gdje je također na isti način i doktorirao

Sve je počelo krajem 2011. godine, kada su u Brčkom osnovane tri visokoškolske ustanove: Evropski Univerzitet, Internacionalni univerzitet i Visoka škola računarstva i poslovnih komunikacija Empirica. Sve tri ustanove su u Rješenjima dobile pravo da mogu upisivati studente samo na prvu godinu odgovarajućeg ciklusa (prvi ciklus, master studij i doktorski studij). To znači da od osnovanih univerziteta niti jedan nije mogao izdati bilo kakvu diplomu prije 2014. godine. Prvi svršeni studenti prvog ciklusa mogli su diplomirati najranije 2015., magistranti 2014. godine, a doktoranti također 2015. godine.

Osnivač Evropskog univerziteta upravo je Nedeljko Stanković, koji je u školskoj 2011/2012. godini diplomirao na privatnom fakultetu Aperion Banjaluka. Zanimljivo, iste godine u avgustu (2012.) magistrirao je na svom upravo osnovanom Evropskom univerzitetu (EU), a ne u Beču, kako ističe u javnosti. Nekoliko mjeseci kasnije, 2013. godine, takođe na svom EU je doktorirao na fakultetu za sport, s temom Uticaj dimenzija na situacionu i takmičarsku efikasnost karatista.

Stankoviću ni to nije bilo dovoljno pa ga je 2016. godine u Beogradu stanovito udruženje građana koje se nazvalo Evropska akademija nauka i umjetnosti proglasilo „akademikom“. Dakle od diplomatna 2012. do titule „akademika“ 2016. godine.

Priča kulminira nakon što je u sudski registar Stankovićevog Evropskog univerziteta upisan rektor (tek 2015. godine), koji jedini po zakonu može potpisivati diplome. Za rektora je imenovan prof. dr Zoran Milošević koji je, međutim, potpisivao diplome sve godine od osnivanja EU-a, iako nije imao nikakvo zakonsko uporište u tome.

NA STOTINE NEZAKONITO IZDATIH DIPLOMA

U periodu od 2012-2015. godina izdano je čak 500 zakonski neispravnih diploma, što je utvrdio 2016. godine u upravnom nadzoru tadašnji šef Odjeljenja za obrazovanje Vlade Brčko distrikta. Godine su trebale da se to i dokaže. 

Prvim Rješenjem – dozvolom za rad, u startu je Evropskom Univerzitetu odobreno 25 studijskih programa na pet fakulteta. Zakonom je propisano da se osnivanjem svakog novog studijskog programa mora proći kompletna procedura kao i kod osnivanja samog univerziteta i svakog njegovog fakulteta, a to znači izrada eleaborata o opravdnosti, dobijanje saglasnosti Vlade i skupštine i njegovo usvajanje od strane komisije. Odmah po dobijanju dozvole, 2012. godine, tadašnji šef Odjeljenja za obrazovanje u Vladi Brčko distrikta Esed Kadrić (SDA), inače sadašnji gradonačelnik Brčko distrikta, Stankoviću i njegovom EU bez ikakve procedure izdao je dopunsko Rješenje o osnivanu još jednog dodiplomskog studija i niza novih studijskih programa. U pitanju su Saobraćajni fakultet sa četiri smjera i dva instituta.

Kadrića je u međuvremenu na mjestu šefa Odjeljenja za obrazovanje naslijedio Momčilo Poljić, koji je 13. marta 2013. godine, ponovo po zahtjevu Evropskog univerziteta, donoio Rješenje kojim se toj visokoškolskoj ustanovi bez ikakvog obrazloženja daje saglasnost za uvođenje čitavog niza novih studijskih programa (22 studijska programa), posebno na Tehničkom fakultetu (kojeg nema u prvobitnom Rješenju o osnivanju).

Međutim, Poljić uviđa nezakonitost u poslovanju, u januaru 2014. godine poništava licencu Evropskom Univerzitetu te uz policijsku asistenciju izuzima dokumentaciju sa EP-a jer nisu dozvolili upravni nadzor. Komisija stručnjaka na tridesetak strana opisala je sve nepravilnosti i izdala trajnu zabranu rada, što kasnije potvrđuje i Osnovni sud Brčko distirkta 2015. godine.

Utvrđeno je da je osim samog nezakonitog izdavanja diploma oštećen i budžet Brčko distrikta za višemilionske iznose. Danas Evropski univerzitet ima više od 50 studijskih programa, šest fakulteta i dva instituta, a samo je 24 upisano u Registar. Prema zakonu o visokom obrazovanju i važećim normativima u visokom obrazovanju, sve ovo mora da prate standardi o broju stalno uposlenih sa odgovarajućim zvanjima, prostor i oprema.

Takođe je utvrđeno da su napravljeni brojni propusti u vođenju evidencija i matičnih knjiga na Univerzitetu. Tako je u upisnim materijalima (upisni list, semestralni list) iz personalnih dosijea i u matičnim knjigama studenata koje je Univerzitet dostavio, navedeno da su studenti upisani u „V godinu I ciklusa“, što je suprotno dozvoli za rad, tj. Rješenju o ispunjenosti uslova za početak rada i obavljanje djelatnosti kojim je ovom univerzitetu odobreno izvođenje prvog ciklusa studija na svim studijskim programima u maksimalnom trajanju od tri godine (180 ECTS bodova).

U konačnici, Poljić je potpisao Rješenje o oduzimanju licence za rad Evropskom univerzitetu, a godinu kasnije to je potvrdio i Osnovni sud u Brčko distriktu.

Stanković je, međutim, uložio žalbu Apelacionom sudu koji nalaže Odjeljenju za obrazovanje da se Evropskom univerzitetu dodijeli privremena licenca.

Nakon što se sve u Brčkom „zakomplikovalo“, Stanković je u Tuzli uz pomoć tadašnjeg premijera Bege Gutića (SDA) 2015. godine gotovo preko noći osnovao Evropski univerzitet Kallos, sa identičnim konceptom. Iako nema doktorat iz pravnih nauka, Stanković je dekan ali i rektor Pravnog fakulteta na oba Univerziteta.

Za rektora, međutim, može da bude biran samo redovni profesor. Od sticanja naučnog zvanja doktor nauka potrebno je da protekne minimalno 11 godina da bi se stekla akademska titula redovnog profesora (pet godina u zvanju docenta i šest godina u zvanju vanrednog profesora). Stanković je rektor Evropskog univerziteta u Brčkom niz godina, a na Univerzitetu Kallos u Tuzli je rektor od 2015. godine, dakle dvije godine nakon što je doktorirao već je imao zvanje redovnog profesora, što je zakonski nemoguće.

Zanimljivo je da Tužilaštvo Brčko distrikta odbacilo krivičnu prijavu protiv Stankovićevog Evropskog univerziteta koju su podnijeli iz Visoke šlole u Brčkom. Ujedno je Tužilaštvo donijelo odluku o odbacivanju istrage jer, kako je navedeno, u poslovanju Evropskog univerziteta „nema ništa sporno“.

Stanković nije odustao i u međuvremenu je, prema našim izvorima, u Komisiju za licenciranje koju je osnovala Vlada Brčko distrika, preko utjecajnih stranačkih ljudi, ubacio njemu bliske osobe, poput Džemala Najetovića. Komisija je nekoliko puta izmijenjena jer je prvi njen predsjednik, profesor Edin Delić, zbog prijetnji odustao. Delić je insistirao da se iz Komisije izbaci postiplomac Stankovićevog Univerziteta zbog evidentnog sukob interesa.

PRITISCI I SKANDAL U NAJAVI

Sada je Najetović u sukobu interesa jer je prethodno bio u Komisiji za sprovođenje postupka licenciranja studijskih programa sva tri ciklusa studija na Pedagoškom fakultetu Univerziteta Kallos u Tuzli, zajedno sa bliskom osobom Bege Gutića – profesorom Rasimom Dacićem, rektorom Univerziteta u Travniku, na kojem je Bego Gutić u to vrijeme magistrirao. Ovu komisiju je formiralo Ministarstvo obrazovanja i nauke Tuzlanskog kantona 2015. godine.

U svemu Stanković uživa veliku političku i „poslovnu“ podršku HDZ-a i SDA u Brčkom. Sam dogradonačelnik Ante Domić (HDZ) je počasni doktor Stankovićevog Evropskog univerziteta. U Vladi i pravosuđu Brčko distrikta desetine uposlenih su sa diplomama, magisterijima i doktoratima sa Evropskog i Internacionalnog univerziteta u Brčkom. Sve te diplome, magisteriji i doktorati su upitni zbog nezakonitog poslovanja ovih ustanova, a sam budžet Brčko distrikta zbog ovih radnji i nezakonitosti oštećen je za višemilionski iznos.

Danas je na Evropskom Univerzitetu, umjesto stotinu uposlenih shodno zakonu, u stalnom radnom odnosu svega sedam do osam ljudi. Ostali nastavnici su uglavnom profesori emeritusi, angažovani po ugovoru o djelu. Nije tajna da je na ovom Univerzitetu zabilježen angažman profesora na čak 70 predmeta na više fakulteta.

Istovremeno na Univerzitetu Kallos u Tužli radi 15 zaposlenih, iako je prijavljeno čak 40 studijskih programa. Po zakonu broj uposlenih bi trebao biti najmanje 50.

Kako je sve ovo moguće, pokušali smo dobiti odgovor od svih relevantnih institucija i pojedinaca kojima smo unazad mjesec i po slali pitanja: samog Stankovića, Vlade Brčko distrikta, Parlamenta BiH, Tužilaštva BiH i SIPA-e. Jedino nam je odgovorila SIPA konstatacijom da oni ne istražuju ove univerzitete.

Da onima koji utjelovljuju vlast u Bosni i Hercegovini nije stalo do kompetentnog, kvalitetnog i transparentnog obrazovanja dokazuje i činjenica da se aktuelni saziv Parlamenta BiH ovim najvažnijim pitanjem nije bavio. Također niko od njih nije reagirao na novi sastav UO Agencije za razvoj visokog obrazovanja, gdje je postavljen i Stanković koji će, kako pouzdano saznajemo, vršiti pritisak na Agenciju da članovi Komisije budu podobni ljudi koji će omogućiti konačno odobrenje akreditacije za njegove univerzitete.

Novoizabrani član UO Agencije, profesor Dino Mujkić, za Inforadar ističe da dosad nije imao uvid u dosadašnji rad bilo kojeg kandidata i člana UO Agencije.

„Ono što mogu garantovati u svoje ime je nastavak rada na razvoju kvalitete obrazovanja u BiH na način kako sam to radio i do sada, kao regionalni menadžer WUS Austra od 1999 – 2014. godine, i danas kao vanredni profesor na Univerzitetu u Sarajevu. Moj glas neće dobiti ni jedan univerzitet koji nije ispunio zakonske norme“, rekao je Mujkić.

Prvi sastanak UO Agencije zakazan je za 15. juni, kada će se birati predsjednik i potpredsjednik. Saznajemo da je upravo Stanković pretedent na čelnu poziciju i s najjačim političkim uporištem, te da će učiniti sve kako bi se njegovi univerziteti našli na listi akreditovanih.

Podsjećamo da su dosad u BiH 33 univerziteta dobila akreditaciju, od čega je tri četvrtine privatnih koji proizvode nekompetentne kadrove, štancajući diplome za uhljebljavanje stranačke mašinerije u institicijama BiH. Dosadašnjim načinom izdavanja akreditacija derogirani su evropski standardi, izmanupulirane institicije i izignorirane smjernice za kvalitet visokoobrazovnih ustanova. Zadovoljena je tek forma te je otvoren prostor za dalji sunovrat obrazovanja i poplavu diploma koje ne služe nikome osim stranačkom klijentelizmu. Inforadar