BRISEL, Agencija za određivanje kreditnog rejtinga “Standard&Poors” (S&P) optužena je od strane evropskih zvaničnika da je podstakla dužničku krizu u EU jer je grčke državne obveznice proglasila smećem, nakon čega je nastala panika među investitorima.
S&P je snizila rejting Grčkoj, nakon čega su sve berze u svijetu pale, evro je izgubio na vrijednosti, a investitori su počeli da strahuju da će se grčka kriza proširiti i na druge evropske zemlje.
Prema navodima Daily Telegrapha, zvaničnici Evropske komisije zaprijetili su da će pribjeći regulisanju rada agencija za određivanje kreditnog boniteta.
U Briselu su svi bjesno reagovali na donjetu odluku S&P-a da prvi put kreditni rejting jedne od država evrozone svede na takozvani junk, navodi britanski list.
Zvaničnici Evropske unije su gnjevni zato što pažljivo kalkulisani paket pomoći Grčkoj nije uspio da pobudi povjerenje investitora i tržišta. Slično mišljenje imaju i evropski ekonomisti i novinari. Oni se pitaju koje su to agencije koje mogu da odlučuju o čitavim nacijama.
U jednom komentaru u njemačkim medijima navedeno je:”Daleko smo dogurali, da privatna agencija za procjenu odlučuje o sudbinama čitavih država. Grčka danas nije drugačija nego što je bila juče, ali njeni ljudi, dobra, hoteli, fabrike, u očima agencije su sada samo smeće. Ima samo tri takve velike agencije. Zvanično ne djele preporuke, nego samo izriču svoje mišljenje. Ono može da bude i pogrešno. Uoči globalne finansijske krize su, na primjer, složno izjavljivale da su derivati kredita za nekretnine dobar ulog. Taj sistem je toliko bolestan da bi ga trebalo ukinuti.”
Poslije sunovrata na berzama u srijedu, investitori se plaše da se grčka kriza ne proširi i na druge zemlje Evrope. Prvenstveno se misli na Španiju, Portugal, Irsku i Italiju, ali i na Britaniju. Naime, prosječan budžetski deficit 16-člane zone evra je dvostruko veći od ranije utvrđenog troprocentnog maksimuma.
Čelne pozicije po visini budžetskog deficita u zoni evra prošle godine su zauzele Grčka i Irska. Te dvije zemlje bile su, naime, u minusu za 14,3 odsto vrednosti ostvarenog BDP-a. Sledi ih Španija, četvrta po veličini ekonomija zone evra, sa budžetskm minusom od 11,2 odsto, i Portugal sa 10,2 procenta. Velika Britanija, koja nije članica evrozone ali se nalazi unutar bloka EU, lani je imala deficit približan grčkom i takođe je u grupi veoma ugroženih zemalja.
Prema medijskim izvještajima, Grčka će od članica EU, Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) i Evropske centralne banke (ECB) ukupno dobiti više od 120 milijardi evra. EU, MMF i ECB pojačali su pritisak na Njemačku da ubrza odobrenje pozajmice za Grčku, pošto su se pojavili pokazatelji da će Atini biti potreban veći iznos novca nego što se prvobitno verovalo.
Među uslovima za odobrenje međunarodnog paketa finansijske pomoći Grčkoj biće smanjenje broja radnih mesta u javnim službama, zamrzavanje plata i isplata bonusa.