BANJALUKA – Tržište osiguranja Republike Srpske ponovo narušavaju nelegalni popusti u osiguranju od autoodgovornosti. Neefikasan sistem kontrole i smanjenje zaprijećenih kazni djelovalo je stimulativno i sada skoro sva osiguravajuća društva opet daju popuste.
Predsjednik Skupštine Udruženja društava za osiguranje RS Milomir Durmić kaže za portal CAPITAL da je, za razliku od prošle godine kada su se društva uglavnom pridržavala propisa, situacija sada znatno lošija.
„Vantarifni popusti su ponovo prisutni od marta. Prošle godine se to, uz intervenciju Agencije za osiguranje RS, držalo pod kontrolom, ali od početka marta to je narušeno i već sada situacija nije dobra. Sva društva su, na neki način, odobrila ponovo vantarifne popuste“, naglasio je Durmić.
On je istakao da je svaka država prošla kroz sličan proces, ali da je problem što to u Srpskoj traje suviše dugo.
Kazao je da bi jedan od načina na koji bi ovaj problem konačno mogao da se počne rješavati povećanje kapitalnog cenzusa društava, koje je predviđeno izmjenama i dopunama Zakona o društvima za osiguranje, a koje se nalaze na dnevnom redu sjednice Narodne skupštine RS.
„Vjerovatno će to usloviti da će društva početi da rade na kapitalnom cenzusu, a ne da troše novac na vantarifna davanja“, istakao je Durmić.
Da su nelegalni popusti ponovo aktuelni potvrdio je i direktor Agencije za osiguranje RS Slaven Dujaković. On kaže da tržište još nije drastično narušeno, ali da iskakanja iz zakonskih okvira ima i da Agencija u svakoj kontroli utvrdi određene nepravilnosti.
Ističe da je neophodno vratiti kazne na raniji nivo kada su bile mnogo veće od onih koje Agencija trenutno može da izrekne.
„Stanje se prošle godine poprilično stabilizovalo, ali su sada ponovo primjetni ti popusti. U svakoj kontroli pišemo kazne, ali problem je što su one male. Kazne su ranije bile od 50.000 do 200.000 KM, a sada su od 3.000 do 9.000 KM. Radimo na tome da se ide na izmjene zakona kako bi se kazne vratile na raniji nivo“, naglasio je Dujaković.
Istakao je da je veoma teško utvrditi da li je neko dobio popust jer su sve polise urađene po važećim tarifama i propisima, ali se popusti daju naknadno, vraćanjem dijela novca ili na neki drugi način.
„Posebno veliki problem imamo sa zastupnicima u osiguranju. Oni dobijaju velike provizije i oni najviše ruše tarife“, naglasio je Dujaković.
Nelegalni popusti u osiguranju od odgovornosti decenijama potresaju tržište osiguranja RS, a iako je Agencija pokušavala smjernicama i pooštrenim kontrolama da uvede red u ovu oblast, to do sada, barem na duže vrijeme, nije uspjela.
CAPITAL: M. Čigoja
13 komentara
Molimo Vas da pročitate sledeća pravila prije komentarisanja:
Komentari koji sadrže uvrede, nepristojan govor, prijetnje, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni. Nije dozvoljeno lažno predstavljanje, ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Molimo Vas da se u pisanju komentara pridržavate pravopisnih pravila. Komentare pisane isključivo velikim slovima nećemo objavljivati. Zadržavamo pravo izbora i skraćivanja komentara koji će biti objavljeni. Mišljenja sadržana u komentarima ne predstavljaju stavove poslovnog portala CAPITAL.ba. Komentare koji se odnose na uređivačku politiku možete poslati na adresu info@capital.ba
Dok osiguravajuce kuce budu angazovale spoljne saradnike (rad na crno), umjesto da zaposle ljude za te poslove, nikad necete stati na kraj ovom. A to je zato sto imate menadzera naprimanih po ko zna kojim osnovima i ljude koji prave posao ne mogu da tu upadnu. Pocnite od vrha, na primjer Srdjan Suput nikad nista nije radio osim bio neka funkcija, nije u zivotu nista nikom prodao i nema pojma o ekonomiji. Takvih uhljeba ima na tone.
Mi koji placamo autoosiguranje ispastamo jer je u praksi puno problema sa naplatom a probleme imate upravo zbog ovih stvari.
Sta imas protiv Srdjana on se rodio na pupcanoj je pisalo direktor.
Zivjela Plava liinija doo i Durmic. Najveci borci protiv popusta
Pitanje je da li je ovo poremecaj ili je neko zelio dovesti osiguranje u ovakvo stanje? Wiener ne daje popuste pa Suput nije ni bitan kod os.AO. Analizirajte druge koji “zive” od AO a posebno njihove trgovce polisa. Oni su “bogovi” i vode politiku a njihovi durektoru dobivaju procebat od toga baren tako tvrdi gđa Sljivar. I tako ce tako ostati jer se i regulator uklopio u igru. Mozda bi trebalo povecati cijene AO da bi trgovcima polisa ostalo vise. Sad imaju 100 do 150 KM po polisi ali bi trebalo povecati proviziju na minimalno 200 KM po polisi realno
gospodja u stvari snasa Sljivar treba da ide pitu da mijesi jer to joj je realni domet ni ona nije prodala goli kliker i gdje god da je dosla zasrala je pa oni u agenciji ako nemaju mogucnosti nek se raspuste jer nicemu nesluze i da puste trziste da kaze svoje ko je vrjedniji nek vise zaradi ostali nek propanu e to je trziste
Sljivar je bila nacelnik i u opstini, sigurno nije tako ko sto mislis. Ne bi bila na takvim jakim pozicijama da nema vrhunsko znanje
Ovo je prvi put da je dobro sto drzava ne radi svoj posao ili sto ne radi kako treba, posto trenutni zakon o osiguranju i osiguravajucim drustvima nam je takav da zapravo onemogucava pravu konkurenciju i izgleda da su i oni koji bi trebalo da ga sprovode, shvatili koliko je postojeci zakon stetan po trzisnu konkurenciju, posto u ovoj zemlji je tesko mijenjati zakon, a narocito rdjav zakon, pa su regulatori odlucili da ignorisu postojeci zakon do uvodjenja novoh koji bi vise bio u duhu trzisne ekonomije, a ne bivsih vremena, kada je osiguranje bilo manje bitno.
da krenemo po redu.
1.Krajina osiguranje na tržištu bez tehničkih rezervi ( podatak iz revizorskog izvještaja)
2.Kapital od 2.000.000 KM podići na nivo od 10 mio KM za sve vrste osiguranja bez izuzetaka, životno, neživotno, AO ( za ovo je potrebno 42 poslanika, a ključevi su kod Drina osiguranja i njihovog premijera)
3.Uvesti liberalizaciju cijena AO nakon podizanja kapitalnog cenzusa i na taj način izbaciti iz igre razne “perače para” koji su sada na tržištu
4.Uvesti zakonom kao obavezno osiguranje imovine javnih i državnih preduzeća, nabavke AO izbaciti iz Zakona o javnim nabavkama, poreski stimulisati osiguranje kuća i stanova na period od 10 godina i tako preventivno djelovati na buduće rizike od poplava.
5.U poljoprivredi kroz podsticaje dati subvenciju od 80% za osiguranje usjeva, zasada i životinja.
6.Zastupanje u AO definisati sa provizijom od 5% (iskustva u Srbiji), a cijene TP tržišno formirati
Sreća pa se tebe ne pita, jer bi ostavio bez posla 1000 do 2000 ljudi… Zatim, ostalo bi 5 osiguravajućih društava, koji bi onda podigli cijene osiguraja u nebo. Rješenje je da državni organi rade svoj posao, a kada dođe vrijeme neka uvedu liberalizaciju, a regulišu način isplate štete i time se završava trenutno stanje.
Jarane bolje podici cijene osiguranja nego ovako drzati prosjek nizak i onda kad treba naplatiti nemozes
prva stvar sto bi trebalo uvesti je registracia auta na rate, znaci ponudit ljudima hoce li placati odjednom ili polugodisnje ili tromesecno i to, ali da se neradi tu o kreditu ko sto ovi lihvari rade. naravno ako placas godisnje da bude osiguranje jeftinije a u ratama skuplje ali bez posrednika mikrokreditni i drugi papaka.
druga stvar tehnicki pregledi, jebo ga bog dokle vise pustate krseve da se voze? varate sebe, dovodite ljude u opasnost sto ga pustis ko fol a ovamo sto ce ubiti nekoga stetu naciniti to nikog briga, to je jako neodgovorno
treca stvar ljudi koi rade za osiguranja trebaju biti tamo zaposleni a ne neki spoljni saradnici u mene komsija radi za njih i dobro on radi al nema nista pokriveno ni socialni ni penzioni staz i plata na procenat
ovo sto ovaj revizor kaze da nesto treba obnavezivati nekog da se osigurava to nevalja ljudi nije komunizam vise da ti primoravas nekog javna preduzeca da se osiguravaju slobodno je trziste i treba mu objasnit da je njegova pogodnost da se osigura e to je prava stvar
tako te stvari da se urede red bi bio
Pišeš, a ni ti nemaš pojma šta pišeš?! Kakvi sve likovi na portalima…
Zbog cega se zabranjuju popusti? Ukoliko nam je cilj trzisna ekonomija regulator treba da se brine o nivou kapitala potrebnim za izmirenje potencijalnih steta i izmirenje steta na vrijeme. Definisanje cijena je socijalisticki produkt.
ReDirekt
Na koji dio se referises, da te razuvjerim. :)))